Velika matura

Velika matura je nešto drugo. Ona je ispit zrelosti. Koji neko položi a neko ne položi. Čak i kad mu se posreći, pa formalno maturira. Ona se, moj je utisak, suštinski ne polaže odjednom i jednom zauvek (kao npr. pravosudni ispit), nego periodično. Jer, zar ne, zrelost je zrelost jedino ako nije dogma? Ako se u svako doba da preispitati. I klasifikovati po vrstama. Tako da neko bude zreo za ženidbu ili udadbu, neko za pekara, neko za obućara, neko za ministra, neko za penziju, neko za bajbok, neko za ludnicu… Neko, bogme, i za motku.

Caka uspeha na velikoj maturi je da se maturant ne iznenadi, ne zapanji, da se uvek ima odgovor na svako pitanje. Da se zna da svako „zašto“ ima svoje „zato“ i da odgovori ako i nisu trenutno u ruci, onda jesu odmah tu, pri ruci. Ko to ne zna, pada na maturi. Nije „zreo“.

U istoriji srpske „umetnosti mogućeg“ najbolji maturant svih vremena je Baja Pašić, koji je sa odlikom maturirao više puta, a najbolje jedared kad su se na sednici radikalskog glavnog odbora dva njegova zamenika, Stojan Protić i Aca Stanojević, ljuto zavadili oko nekog načelnog pitanja. Prvi je ustao rečiti Protić i vrlo žustro branio svoj stav. Pošto je završio, prišao je Baji i pitao ga šta on misli o govoru. Pašić je, gladeći bradu i lutajući pogledom, natenane odgovorio: „Aferim, brate Stojane, svaka ti je bila na mestu.“ Potom je govorio i razložni Aca Stanojević, da bi se i on obratio Baji za mišljenje o svojim rečima. „Alal vera, brate Aco, dobro si govorio.“, odgovorio mu je Pašić klimajući glavom. Zapanjen Pašićevim odobravanjem Stanojeviću, Protić je ljutito reagovao: „Pašiću, bre, ja pričam jedno, Aca drugo, a ti se saglasi i sa mnom i sa njim!“ Na to je Pašić, oborene glave, šarajući vrhom svoga štapa po podu, gotovo sebi u bradu promrmljao: „Pravo zboriš, brate Stojane.“ Takav maturant umeo je da glasa i za pad vlade svoje partije ako on u njoj nije bio glavni. Posle njega do danas nije se našao među nama ni jedan tako izuzetan maturant (ako izuzmemo Broza, koji je, iako šloser, maturirao svirajući Čajkovskog, no nije bio samo naš). Ali imamo jednog baš agilnog kandidata kome se na velikoj maturi smeši odlika, bez obzira što će Srbija na ispitu zrelosti verovatno po ko zna koji put pasti.

Šta tu ima da se kaže osim da se o Vidovom danu parafraziraju one euforične reči sa zalaska ovogodišnjeg Đurđevdana: „Možda se u Srbiji danas ne zna ko se zabrojao a ko nije dobro prebrojao, ali se dobro zna ko će sa odlikom položiti veliku maturu“. Aferim.