Ajmo, ajte svi na more

Kao granu koja se nejbrže razvija. Čim se neka zemlja “otvori”, nagrnu turisti. Rusi su preplavili evropske i svetske plaže. Sa sasluživanjem ostalih iz eks “sovjetskog lagera”. Kinezi tek kreću. Kad stignu neće imati suncobrana i ležaljki.

Da prvo pogledamo statistiku. Cifre su fantastične. Turizam poslednjih godina raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,5 posto. Jedini ne haje za SEKU(Svetsku ekonomsku krizu) i trgovinske barijere. Turista je kao voda. Uvek pronađe put. Ni pare višu nisu problem. Imaju i oni koji nemaju. Sve na rate. Daju banke i turističke agencije. Tu su i dozvoljeni minusi i kreditne kartice. Ajmo, ajde svi na more. Posle ćemo se “presabirati”. Davne 1950.godine na 100 stanovnika dolazio je jedan turista, 2000-te ih je već bilo 11 i po, a posle 20 godina, 2020, će ih biti 23 na sto stanovnika. Kad pogledamo samo Evropu, potvrđuje se teza da svi putuju. Dve hiljadite na 100 stanovnika je bilo 46 turista, a 2020.godine će ih biti blizu 80. Ubedljivi šampioni su Finci, gde samo 8,6 posto stanovnika nigde ne putuje. Prihodi od turizam i ugostiteljstva su dostigli 10 posto ukupnog svetskog BDP-a, ili oko 1,5 triliona dolara. Hiljadu milijardi, ili million miliona “zelembaća”.

Sad nastaju razlike. Što je zemlja privredno razvijenija, udeo turizma u ukupnom BDP-u je manji, dok srednje i slabije razvijene zemlje mnogo više zavise od turizma. Na vrhu je Hrvatska sa 9,5 ,milijardi evra prihoda i udelom u BDP-u od 18 posto. Sličan udeo turizma u ukupnom BDP-u je u Malti(14) i Kipru(12,8 posto), dok u Grčkoj sa prihodima od oko 16 milijardi, udeo je oko 8 posto. Zatim dolaze zemlje sa “srednjim” učešćem, od oko 5 posto u BDP-u. U Španiji prihodi od oko 57 milijardi dolara učestvuju sa 4,7 posto u BDP-u, u Mađarskoj prihodi od 5,3 milijarde učestvuju sa 4,4 posto, a u Sloveniji, prihodi od oko 2,5 milijardi, čine 5,9 procenata BDP-a. Na kraju su visoko razvijene zemlje. Prihodi u Nemačkoj su 37 milijardi, što je samo 1,1 posto BDP-a, u Francuskoj 46 milijardi, ili 1,9 posto učešća u BDP-u, a u Italiji oko 40 milijardi i učešće od 2,2 posto. Ukupan udeo turizma u BDP-u u Evropi je 2,3 posto, a u Americi 1 posto.

Da budemo još malo radoznali i pitamo gospodina Gugla, koje svetske destinacije turisti najviše obilaze. Ubedljivo najposećeniji je Tajms skver u NJujorku sa 35 miliona posetilaca godišnje, a u vrhu, od nama poznatijih, su i Trafalger skver u Londonu(15), Nijagarini vodopadi(14), Katedrala Notr Dam u Parizu(12), Kineski zid(10), Luvr u Parizu (7 miliona).

Na kraju se vraćamo u Srbiji. Mnogo(ekonomskih kategorija) pada, turizam raste. Hoće i nas da vide. U centru prestonice, svakog dana čujete i vidite razne grupe, kako nešto “mrndžaju”. Prednjače Turci i Slovenci. Komšije i prijatelji. Prihodi od turizma dostigli skoro 1,2 milijarde evra, ili 3,3 posto BDP-a. Što je nedovoljno učešće, u odnosu na naš “mali” BDP i primere “dobre prakse” u okruženju. Celu Srbiju godišnje poseti oko 2,7 miliona turista, od čega su 50 posto stranci. Samo u Beograd dođe oko 1,4 miliona, onih preostalih 1,3 miliona najviše idu u Novi Sad, pa Zlatibor, Vrnjačku banju i Kopaonik. Već na prvi pogled vidimo da je to još sasvim nedovoljno. I da ima, kako bi političari rekli, prostora za napredak. Dugoročni cilj treba da nam budu zemlje slične veličine Nemaju ni Mađarska, ni Češka more pa su im prihodi 4 do 5 puta veći. Sa učešćem od 5 posto, eto nam skoro 2 milijarde evra prihoda od turizma. Samo što se do toga ne dolazi lako. Država mora što pre izgraditi “turističku” infrastrukturu. Da se može stići ta,mo gde turisti hoće. Pogotovo u banje kojih ima na sve strane, i najveće “enklave” seoskog turizma. Pod državom, podrazumevamo i “lokal”. Opštine i gradovi treba da budu najviše zainteresovani za svoje turističke kapacitete. Uloga države su putevi, pruge, aerodromi, efikasna administracija, rešavanje pitanja vlasništva u(nad) banjama, olakšanje i stimulisanje privatnih investicija. Kapital će onda sam naći svoje puteve. Samo pogledajte Zlatibor i sve postaje jasno. Od male kasabe, postao je turistički centar, iz koga se u budžet slivaju milijarde. Za nove infrastrukturne projekte. Uskoro i sa najdužom gondolom na svetu, ako Bog da. Pa sada Opština Čajetina sa 14 hiljada stanovnika, ima veći budžet od gradova od 60 i 70 hiljada stanovnika. U Beogradu je pre tri-četiri decenije bilo nekoliko hotela. Turistički bum je pokrenuo investicije. Sada ih ima preko stotinu. Biće ih još. Pod uslovom da svi naši turistički akteri “prepoznaju” buduće vreme. Ako ćemo da “jurimo” Prag i Budimpeštu po broju turista, moramo i po broju hotela. (Oni ih imaju 10 puta više).

Na samom kraju, da ne ostanemo dužni “seoskom turizmu”.(Makar zbog nostalgije. Svi smo mi iz nekog sela.). Priroda je ponudila svoje lepote, ljudi su investirali, opštine napravile(ili nisu) asfaltne puteve. Samo što više nije dovoljna “lepota”, zdrava hrana i voda, branje malina i šljiva sa seljacima. Došlo vreme da treba više. Internet, bazeni, igraonice, animatzori za decu. Da se dođe u selo, mora imati sve ono izvorno u seoskom turizmu, i većina onog što ima u hotelu na Zlatiboru. Turistički poslenici, izvolite.

Autor je ekonomski analitičar