Albert bi bio beba

I tako, 2011. budžetska primanja bila 745 ili 62 milijarde dinara prosečno mesečno, 2012. 789 i 66, 2013. 812 i 68, u planu za 2014. 930 ili 78, dok je u prvih 5 meseci realizovano 321, odnosno 63 milijarde dinara prosečno mesečno. Istovremeno su izdaci Budžeta imali sledeću dinamiku: 2011 – 877 odnosno prosečno mesečno 73 milijarde dinara; 2012 – 980 i 82; 2013 – 986 i 82; u planu za 2014 – 1.112 i 93; za period januar-maj 2014 – 435 i 87 prosečno mesečno milijardi dinara. Budžetski deficit je posledično bio sledeći: 2011 – 133 i prosečno mesečno 11 milijardi dinara; 2012 – 192 i 16; 2013 – 174 i 14,5; u planu 2014 – 182 i 15; u prvih pet meseci 2014 – 115 i 23 milijarde prosečno mesečno. Kako ide vreme, sve gore, da bi ove godine podaci postali zastrašujući. Deficit je u prvih pet meseci 50 posto veći od planiranog. Kad bi, ne daj bože, nastavio ovako, na kraju godine bi dostigao 270 milijardi, ili oko 8 posto BDP što bi bilo apsolutno neodrživo i neodbranjivo.

Kad prethodnim „crnim“budžetskim ciframa dodamo još dva „državna“ parametra, krug se zatvara. Na kraju 2011. javni dug države je iznosio 14,8, na kraju 2012 – 17,7, 2013 – 20,1 i na kraju maja 2014 – 20,7 milijardi evra. Sedam milijardi „skočio“ u poslednje dve godine i pet meseci. I tek će, ako mu „pobratim“ budžetski deficit nastavi ovako da „skače“. Dok se“oni“ koji ovo leče zasada samo ljube i slikaju sa „našima“. Strane direktne investicije 2011. iznosile 1,84 milijarde evra, 2012. tričavih“ 242 i 2013 – 768 miliona evra.

Makro podaci se pogoršavaju, dok čelnici i dalje o „prethodnih 12 godina“. Sve da im je to pomoglo(izbori kažu da i te kako jeste), basta. Dve godine minuše, nešto se mora desiti. Inače neumitne cifre i bilansi pobediše. Posle ne pomažu „prethodni“. Zar nije paradoksalno da su i posle dve godine krivi „prethodni“. U stilu – ovo naše sadašnje je belo, a kakvo bi tek bilo da nismo nasledili „crno“. Iako je to „crno“ duplo bolje od „belog“. Zamislite samo da smo sačuvali parametre nasleđene od „prethodnih“. Na samo da bi bilo „bleštavo belo“, već bi za „internu upotrebu“ bili proglašeni „svetskim čudom“.

Da onaj genije Ajnštajn pre jednog veka nije napravio teoriju relativiteta, u današnjoj Srbiji bi svaki doktor Megatrenda istu pronašao i patentirao. Kad si „dole“ sve je crno, kad si gore to isto ili gore je „belo“. Setite se samo Leta Dvanaestog i tadašnjeg novog(starog) ministra finansija. Koji je to bio i ranije, pa ga je premijer Mirko smenio. Posle se opet vratio kao „spasilac“ i pobedio nailazeći i preteći bankrot, koji su „novi“ navodno nasledili na kraju 2011. Sad vidimo da su te „preteće“ cifre dvostruko bolje od današnjih. Sada naravno ne preti bankrot. Onima „gore“. Oni „dole“izgleda ne postoje. Ako ne mogu da dokažu da ako je tada „pretio bankrot“ sa duplo boljim ciframa, sada već uveliko traje. Pošto opozicija ne postoji, čudi što se ne oglašava eks „večiti“ministar. Valjda bi on imao šta da kaže. Kao „živi svedok“. Mada je i njega „dohvatila“ Albertova teorija relativiteta. Čim nije, posle toliko izbora, opravdao svoje dugogodišnje ime G pet posto plus.

Šalu i teorije relativiteta na stranu, dogorelo je do nokata. Kao institut od kojih vlada „preuzima“ mere, naša rubrika diže glas. Počnite sprovoditi ono što smo vas savetovali, vi prihvatili i obećali „raji“. Pamtite onu zapisanu i zapamćenu sentencu o „olako obećanoj brzini“, kojom je na početku uspona SM-a (Slobodana Miloševića) upozoravao jedan politički oponent. Što se na kraju, istina kasno i sa nesagledivim posledicama, obistinilo. Sa „prethodnih“pređite na probleme. Koje pomenute i druge nepomenute cifre označavaju. Onako kako je to drug Lenjin rekao pre jednog veka. Sa reči na dela(vidite kako mi sve citiramo, nismo ludi da nas proglase plagijatorima, to je sada u „trendu“).