Bauk izvršilaca

Ako nemaš, ili ne daš, dođu i sami uzimaju. Sve što nađu. A da vredi. Pšenicu „bjelicu“, kukuruz, mast, tele, prase i jagnje. Posle drugog svetskog rata, u prvim posleratnim Titovim godinama, kružili su „crni kožni kaputi“. Da „vuk dlaku menja, ćud nikako“, pokazuju poslednje godine. Samo što su, umesto haračlija i crnih kaputa, došli izvršioci. LJubazni i pristojno obučeni. Sa neljubaznim i rigoroznim rešenjima i administrativnim zabranama.

Strašno je pročitati novinske naslove i članke. Osetljivijim čitaocima preporučujemo da se uzdrže od čitanja. TOTALNA ZLOUPOTREBA PRAVOSUDNOG SISTEMA! JESU LI OVO IZVRŠITELJI, ILI MAFIJA!

Porodici Šaulić iz Sremske Mitrovice hoće da otmu dva stana, na zimu izbacuju trudnicu i malo dete!; SRPSKI IZVRŠITELJI GORI OD LOPOVA, OVO JE BAHATOST BEZ GRANICA: Obio baki sef u banci, iako nije njegov dužnik, i to bez policije i svedoka!; IZVRŠITELJI PLENE SVE SEM PORODIČNIH ALBUMA I ODLIKOVANJA!; BRUKA I SRAMOTA! IZVRŠITELJI OTIMAJU BEBI OD USTA: Zbog duga od 200 evra, već 4 meseca majci dvoje dece uzimaju po 20.000 od plate.; POBEDA NARODA NAD BAHATIM IZVRŠITELJIMA! Građani sprečili iseljavanje bolesne baka Ruže!

Sada da čujemo i drugu stranu. Predsednica Komore javnih izvršitelja, sumirajući rezultate šestogodišnjeg postojanja i rada, iznese podatak da je od 2,8 miliona predmeta (ispada, da svaki drugi punoletni građanin ima svoj „predmet“), „pozitivno“ rešeno skoro milion i 500 hiljada.

Zamislite blagostanje, da su i ostale „institucije sistema“ ovako ažurne. Izvršenje se u 77 posto slučajeva sprovodilo „blažim“ modelima: administrativnim zabranama na zarade, sredstvima na računu banaka, prodajem finansijskih instrumenata izvršnog dužnika i udela u privrednim društvima.

Teži oblici izvršenja, prodaja pokretne imovine (televizora, veš mašina i drugih uređaja) su primenjeni u 21 posto slučajeva, dok je najteži oblik, prodaja nekretnina (stanova, zemljišta, kuća i štala) primenjen u jednom procentu izvršenja, pa je tako u 2017. godini bilo 3.736 prodaja nepokretnosti.

Predsednica na kraju konferencije za štampu reče da sudski izvršitelji ne naplaćuju potraživanje za sebe, već to čini za pravosudni sistem Srbije, kako bi naplatio potraživanje poveriocu koje je priznato po zakonu i sudskoj odluci.

Ona je kazala da profesija javnih izvršitelja postoji u frankofonim zemljama od 1813. godine, a da je sistem privatnog izvršenja od 90-ih godina 20. veka uveden i u veliki broj zemalja regiona, odnosno Evrope, jer se pokazao kao efikasan sistem za izvršenje sudskih odluka. Pre stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prosečno vreme za naplatu potraživanja je bilo 635 dana, dok je danas 95 dana.

Kao odgovor javnosti, nudimo još jedan novinski naslov. OVO JE POSTAO NAJUNOSNIJI BIZNIS U SRBIJI! IZVRŠILAC IZ NIŠA ZARAĐUJE 36.000 EVRA MESEČNO! Uvek su na dobitku, a unovče ljudske muke i nesreću! Izbacuju ljude na ulicu!

Na kraju dajemo konkretan primer. Da bi naša kolumna ostala dosledna. Ni po zvaničnicima, ni po novinama. Već po pravdi Boga od cifara. Zaposlenom NN (slučajno se radi o profesoru univerziteta) je, na neki sporni dug za komunalije iz 2017. godine, stigla administrativna zabrana na 62 hiljade dinara. Plus zatezna kamata od oko 19 hiljada dinara. Što je 30 posto na početni dug. U rešenju o administrativnoj zabrani, dato opšte pravilo.

Pod pretnjom rigoroznih novčanih kazni za poslodavca (firmu) odgovorno lice, „naređuje se“ isplata dve trećine mesečne zabrane, a jedna polovina ako se isplaćuje minimalac. Profesoru je bilo nelagodno, pa je sam platio 62 hiljade, misleći da će mu za nagradu, zatezna kamata biti oproštena. Kad za neki dan, sa adrese istog izvršioca, došla nova administrativna zabrana na iznos kamate od 19 hiljada. Šta će, profesor i to sam plati, siguran da je gotovo.

Za mesec dana stiže nova administrativna zabrana na 25 hiljada. Sa sledećim sadržajem. Devet hiljada za rad izvršitelja, 10 za „naknadu za rad i uspešnost sprovođenja“ i šest hiljada za „sastavljanje obrazloženog podneska“. Morao začuđeni i ozlojeđeni profesor i to da plati. Ukupno 106 hiljada, 62 hiljada za dug, 44 za državu i izvršitelja. Neverovatna i sramotna srazmera: 58 prema 42 posto. Na samom kraju, od izvršioca stigla „pohvala“. Zaključak o namirenju.

Šta je zaključak? Gde se izgubila humanost države i njen navodni „socijalno-demokratski“ karakter. Piše li država zakone za sebe, banke i izvršitelje, ili za narod. Koji ako duguje (a ko danas ne duguje), pa ne može da plati, mora da mu od minimalca od 27 hiljada uzmu trinaest i po, a od prosečne zarade od 50 hiljada, cele 33 hiljade. Za život im ne ostane ni 150 evra. Umesto evropskih, bolje bi bilo da smo „prepisivali“ Titove zakone.

Bilo je mnogo humanije. Administrativne zabrane na tadašnje realno veće plate su bile do jedne trećine. Siromašnijim se dodatno „gledalo kroz prste“. Evropske zakone ovog tipa, možemo uvoditi tek kad budemo imali makar trećinu evropske plate. Jurišamo na „kapitalističke“ vetrenjače sa prosečnom platom od 420 evra.

P. S. Svi korišćeni novinski naslovi su preuzeti sa sveznajućeg Gugla.