BJP za MSP

Kojima se nekada posebno bavio dugogodišnji (mlađani) ministar iz G pet plus (cenzus za Parlament, plus…). Programi, fondovi, NIP-ovi. Ne posebno uspešno. Ne može odozgo. Jer se po pravilu dešava sve suprotno od „čvrstih namera“ i obećanja. Bitka za spas sela i seljaka ih je dodatno desetkovala. Borba za natalitet dodatno smanjila broj novorođenih. Veće plate i penzije da ne pominjemo. Tako je bilo i sa MSP. U razvoju novog biznisa, uspele su samo one opštine sa preduzimljivom administracijom i vanrednim parama. Što znači da ravnomernog regionalnog razvoja i mnogo više MSP-a, neće biti bez prekomponovanja države na više pokrajina i parlamenata. Pa svakome svoje pare. Slabije razvijenim više, Beogradu i razvijenim gradovima i opštinama manje. Što je opet daleki „futur“.

Da ne bude „ne lipši magarče…“, treba sada nešto smisliti. Pošto je i ovde „glavna“ predsednikova, on se samo pre neki dan izjasnio za „sve vrste pomoći“ MSP. Brže, jače i bolje nego do sada. Pomenu i italijansku regiju Veneto. Fabrike, radnje, servisi, jedno do drugog. Ako se bez decentralizacije države, naši problemi sistemski ne mogu rešiti, može biti BJB. Nikako ne može biti bolje, dok se ne promeni početna filozofija. Da se shvati da je sa početnicima u biznisu, kao sa brucošima. Ako im profesori i starije kolege ne pomognu, ako im se uvek „ne nađu“ dok se ne snađu, brzo će se razočarati, a veliki broj i odustati. Identično je i sa „brucošima“ preduzetnicima, samo što su profesori vlada, ministri i bankari, a starije kolege uspešni biznismeni (ako takvih još ima).

Iz banaka su potpuno „oterani“. Nemaju istorijat, od najmanje dva završna računa (kako će imati, kad su početnici). Ostao im je samo (državni) Fond za razvoj. Privredna majka. Kakva – takva. Ali još uvek najbolja. Po rokovima i kamatnim stopama. Za „brucoše“ u biznisu već više godina postoje Start up krediti. Država za „razvoj preduzetništva i finansijsku podršku za početnike“ daje 30 posto bespovratno, ostalo Fond. Ove godine je izdvojeno ukupno 833 miliona dinara ili oko sedam miliona evra. Država 250, Fond 583 miliona. Početnik može dobiti od 400 hiljada do šest miliona dinara. Kamatne stope vrlo privlačne. Sa garancijom banke i za devastirane opštine 1,5, a za ostale tri posto godišnje. Prema početnim uslovima, trebalo bi da Fond bude opsednut zahtevima. Da ne slede tipične „srpske“ prepreke. Prvo birokratija i administracija. Za konkurisanje predviđeno 16 uslova. Zalazi se u „sitna crevca“. Sve same potvrde (Poreske uprave, Sudova, Opštine, MUP-a, Kata stra) i izjave (da si „ovo“, a da „ono“ nisi, da nabrojiš povezana lica, da li si bio blokiran ili imao teškoće u poslovanju…). Jadni „brucoši“. Ako nemaju para da plate nekog „administrativca za papire“ ili prijatelja advokata, odmah odustaju. Zatim dolazi „kolateral“ (obezbeđenje kredita). Najbolja je garancija banke, što je apsurd. Ako „brucoš“ od banke ne može da dobije kredit, kako može garanciju. Čime da je obezbedi. Do jednog miliona obezbeđenje može biti i zaloga na budućoj opremi. Preko milion, mora hipoteka na nepokretnostima. U razmeri 1,2 prema jedan. Šta će ako nema. Zna se. Dobiće samo oni koji (već) imaju. Sami, ili imaju „bogatog“ tatu koji će obezbediti ugovorno jemstvo neke firme, ili hipoteku. Tako da onima bez nepokretnosti i/ili bogatog tate, ne vrede ideje, talenat i znanje. Samo ostaje „beli svet“.

Zato, ako nas nadležni budu „čuli“ neka hitno reaguju. Prvo neka u Uredbi vlade o kreditima i bespovratnoj pomoći početnicima, ukinu nepotrebnu administraciju, potvrde i dozvole. Drugo, da već jednom „umekšaju“ uslove obezbeđenja. Mora se pronaći rešenje. Neki državni garancijski fond za MSP. Ili Fond velikog biznisa (da ne kažemo „tajkuna“). Od „velikih“ po malo, malima mnogo. Velikoj privredi su, kao i državi, neophodna MSP. Neka sredstva priključe Fondu za razvoj, i kao obezbeđenje uzimaju samo menice „brucoša“. Naša kolumna je već više puta pisala o menicama koje bi opštine davale za svoje „izabrane“ brucoše (zavisno od programa i studije rentabilnosti). Rešenje mora postojati, samo treba BJB. S tim da bi to bilo prelazno rešenje do razmontiranja sadašnje centralizovane države. Ako i kad uđemo u Evropsku Uniju, možda dobijemo i naš Veneto.

P.S. Izvinjavamo se što ćemo nakratko, iz „obrnute ekonomije“ skrenuti u „obrnutu politiku“. Skromno i skoro neopaženo, nacionalni elektronski i štampani mediji su preneli vest o smrti Desimira Jevtića, doktora nauka, slikara i vajara, eks premijera (1986 – 1989. godine) i ambasadora. U tadašnjim „nemirnim vremenima“ kada se „gradila“ budućnost, bio je na „pogrešnoj“ (pravoj) strani. Na Osmoj sednici, prvi podigao ruku „protiv“. Nacionalizma i „olako obećane brzine“. Iza kojih su potom ostali građanski ratovi, izbeglice, novčanice od 500 milijardi dinara, međunarodne sankcije i bombardovanje. Ko je sada na „pravoj“ strani, pokazala je i „proslava“ punoletstva Petog oktobra. Umesto dolaska Šestog, vratio se Četvrti (oktobar). Sve je bivše i svi su bivši, ako su nekada ili sada bili protiv tadašnjih i sadašnjih (RTS-ovskih).

Autor je ekonomski analitičar