Bolje 390 evra u ruci nego 440 na grani

Šta hoćete više. Prosečna plata će se povećati 20 odsto. Što bi, ako još važe pravila tradicionalne matematike, značilo da je prošle godine prosek plata bio 367 evra, pa ako „skoče“ 20 odsto, biće 440 evra. Pri čemu su oba podatka diskutabilna. Da ne kažem neistinita, jer „život piše čuda“. Prosek je prošle godine bio 374, a ne 367 evra, a u prvoj polovini ove godine – 381 evro, i nikako ne može biti 440 evra. Osim ako se ne desi neko novo svetsko čudo. Primenjena „obrnuta“ TV statistika, ili smanjena baza, a prognoza, ničim izazvana, nerealno visoka. Pa dva, postane 20 odsto. Da nije malo mnogo. Jeste, iako je manje od nekih ranijih obećanja. Ako je suditi prema TV ekonomiji pre dve godine smo trebali da primamo u proseku 400 evra, krajem 2016. godine 450 evra, a 2017. prosek zarada iznosio bi 500 evra. Ali, te procene su ubrzo zaboravljene, pa je pre oko tri meseca, usledila korekcija. Plate su na nivou od 400 evra, a do kraja godine biće od 430 do 440 evra. To obećanje je „cementirano“ u prvim avgustovskim danima. Potvrđena je prognoza za ovu godinu od 440 evra.

Sada da pređemo sa „televizijske“ na stvarnu statistiku (Ministarstvo finansija i Zavod za statistiku). Prosečna plata u 2016. iznosila je 374 evra, a u prvoj polovini ove godine 381 evro, što je skok od neznatnih 2,1 odsto. Ili sedam evra po „glavi zaposlenog“. Da bi prosek za celu 2017. godinu bio makar 400 evra (10 odsto manje od poslednjeg obećanja), što bi bilo nominalno povećanje u odnosu na prosek iz 2016. godine od oko sedam odsto, prosek narednih šest plata (od jula do decembra), morao bi biti 419 evra. To bi značilo da bi prosečne plate rasle dvostruko brže od projektovanog, a teško ostvarivog, rasta BDP-a od oko tri odsto. Nemoguća misija. Osim ako se „ne otvore“ poslodavci i umanje svoje zarade u korist radnika i države. Druga opcija je da država poveća plate u javnom sektoru i/ili smanji stope poreza i doprinosa na zarade. Što je klasična „šarena laža“ ako znamo da svi imenovani „kukaju“ da je baš njima malo i teško.

Uzgred, obećani prosek zarada od 440 evra nećemo ozbiljno „tretirati“. Ova kolumna jeste „obrnuta ekonomija“, ali nije baš toliko obrnuta. Jer, da bi cilj bio ostvaren, u periodu od jula do decembra, morao bi da se dostigne prosek od 499 evra. Pa da se, kad se ponderiše sa prosekom od 381 evra u prvom polugođu, dobije 440 evra. Zaboravimo zato to nerealno obećanje. Ako napustimo TV ekonomiju i statistiku, i probamo da budemo realni, bilo bi „vrlo dobro“, ako bi se prošlogodišnji prosek od 374 evra povećao za kumulirani rast BDP-a i troškova života. Ukupno za oko 4,5 odsto, najviše na 390 evra. Tako da prosečna plata i kupovna snaga, nominalno budu veći za 16, a realno za osam evra. Što će biti teško, jer bi prosek u narednih šest meseci morao biti 399 evra. Ostaje nam da se nadamo.

Ali, ne lezi vraže, ako istrgnemo iz konteksta ipak ima neke istine i u onim podacima iz TV ekonomije. Na primer, prosek u aprilu ove godine zaista je bio 401 evro, u dlaku isti kao prošle godine, ali je ceo prosek za četiri meseca bio 375 evra, dok se plata za maj vratila na 383 evra. Slično kao prošle godine kad je plata za maj bila 358 evra. Da bi u decembru prošle godine bila čak 433 evra, ali zato u januaru ove godine 335, ili u proseku 384 evra. Zna se i zašto. U decembru se daje više zbog Nove godine, Božića i trinaeste plate, a u aprilu – zbog Prvog maja i Uskrsa. Pa se posle, u januaru i maju plata umanji i vrati u okvire proseka. Tako da ćemo u decembru, možda, dočekati i obećanih 440 evra. A da se nadamo i priželjkujemo da prosek, od koga se živi čitave godine, dostigne onih realnih 390 evra. I da, ako Bog da, iduće 2018. stignemo do proseka od 402 evra. Koji smo već imali Leta Osmog.

Autor je ekonomski analitičar