Bolje, nikako dobro

Uzalud su se ponekad čuli ili pročitali, povremeni disonantni tonovi. Odmah bi ih demantovala gromoglasna „vladajuća muzika“. Tako stigosmo i do plana budžeta za 2017. godinu. Kako reče premijer, „ovo je prva godina od 1945. godine da imamo takvu projekciju“. A resorni ministar dopuni „ja bih se kao ekonomista plašio da je bolje“. Šta cifre kažu. Ukupni prihodi budžeta 1.092,9, rashodi 1.162, i deficit 69,1 milijarda dinara, ili 1,7 posto BDP-a. U okviru prihoda, dominantni su kao uvek poreski prihodi od 916,8 milijardi, ili 84 posto. U prvih 10 meseci ove „savršene“ godine porezi su učestvovali sa 85 posto, dok su ranijih godina kretali od 87 do 89 posto. PDV je planiran u iznosu od 466 (42,6 posto u odnosu na ukupne prihode), a akcize u iznosu od 271,4 milijarde dinara (24,8 posto u ukupnim prihodima). Nekad su PDV i akcize u ukupnim prihodima učestvovali od 46 i 15 posto (2008), 45 i 19 posto (2010), 46 i 20,5 posto (2012), 46 i 24 posto (2014) i 43 i 25 posto (prvih 10 meseci ove godine). Odmah se vidi da ministar zna šta „radi“. Privreda loša i u „vanrednom stanju“, pa se udeo PDV-a u ukupnim prihodima smanjio za najmanje četiri procenta. Zato su tu akcize. Koje su ugrađene u cene benzina, nafte i cigareta, od pre dve godine i struje, pa se odmah naplaćuju. Povećanje akciza – automatski i siguran prihod. Zar je onda čudno što su u odnosu na 2008. godinu povećane sa 15 na 25 posto u odnosu na ukupne prihode, ili za 67 posto. Za državu dobro, za privredu i građane loše. Važan je državni budžet, sve ostalo su „sitnice“, odgovaraju zvaničnici na činjenicu da imamo najskuplje gorivo u regionu, u čijoj ceni akcize učestvuju sa oko 60 posto.

Dok zvaničnici hiperbolišu u pohvalama (mora da će skoro neki izbori), ima i mnogo sumnjičavih. Sad je i čak i Fiskalni savet, sa Briselom i MMF-om, član „svetog trojstva“, na čije se pohvale i ohrabrenja glavnokomandujući svakodnevno poziva, postao skeptičan. Rekoše zvanično ovog vikenda „jeste poboljšanje, ali je propuštena prilika za veći korak ka trajnom ozdravljenju“. Prvo pohvališe. Posle onih galopirajućih deficita od Leta Dvanaestog do Četrnaestog, od oko šest milijardi evra, u poslednje dve godine je ušteđeno 1,3 milijarde evra, ili četiri posto BDP-a. Onda „hladan tuš“. Ne od „reformi“, već isključivo od povećanih akciza i bolje naplate poreza (50 posto), i smanjenja plata i penzija (40 posto). Ako se penzije i plate vrate na stari nivo, „ode“ 1,7 posto BDP-a. Javni dug ostaje na 74 posto BDP-a. Ne raste, ali i ne pada. Umesto gromoglasno najavljenog smanjivanja broja zaposlenih u javnom sektoru za 75, posle tri godine se stiglo do 25 hiljada „prirodnog odliva“. Koji bi se penzionisao ili dobrovoljno otišao i bez „reforme“. Naši javni „dinosaurusi“ i dalje mnogo „jedu“. U 2016. godini su pojeli iz budžeta blizu 300 (35 milijardi dinara), umesto planiranih 200 miliona evra. Koliko su trošili i bez reforme. Zameriše i na nedovoljnoj transparentnosti. Ima dosta pozicija (aproprijacija, kako se to „budžetski“ kaže), koje su date zbirno, bez „analitike“. Ukupno „netransparentnih“ je oko 60 milijardi dinara (pola milijarde evra). Tu je 35 milijardi za aktivirane garancije za „dinosauruse“ (državna i javna preduzeća), 12,4 milijarde subvencija investitorima, 12 milijardi za „kazne i penale“. Ko će koliko dobiti i ko „šutira“ tolike penale, tajac. Čuvena budžetska rezerva, koja vlada troši mimo zakona o budžetu i Parlamenta, sa 10 skočila na 40 milijardi (325 miliona evra).

Na kraju, nešto „naše“. U slabim tranzicionim ekonomijama budžetski suficit je „luksuz“. Isplativije je imati deficit od tri do četiri posto BDP-a, do 150 milijardi dinara, pod uslovom da pare „odu“ na kapitalne projekte (auto-puteve, navodnjavanje i sl.) i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Ako se ne pomogne preduzetnicima i MSP (malim i srednjim preduzećima) preko smanjivanja poreskih stopa i stimulativnih kredita uz sadužništvo (garancije) opština i gradova, bolje sutra ostaće „malo sutra“. Slično je i sa subvencijama za otvaranje novih radnih mesta. Od 92, našima samo 2,7 miliona evra. Sve ostalo strancima. Kao da je država jedno, a privreda i građani drugo. Nema opstanka bez „naših“. Hoće li to vlast najzad shvatiti. Završavamo još jednom opaskom Fiskalnog saveta. Moguće je smanjenje doprinosa za zarade, samo ako se poveća PDV. Dobar „šlagvort“ na naš prethodni komentar.

P. S. Za analizu budžetskih rashoda više nismo imali dozvoljenih karaktera. Neki sledeći put.