Ciljamo prvo mesto (2)

U prošlom broju na tapetu su bile glavni makroekonomski podaci (BDP, izvoz i uvoz, investicije, zaposlenost i nezaposlenost, plate i penzije), i geneza spoljnog javnog duga. Onako na „prvu loptu“ smo zaključili da su cifre bolje, ali da su efekti, zbog niske baze, još daleko od građana, zbog kojih, makar na papitu, države i ekonomske politike i postoje. Ovoga puta tema su prihodi i rashodi državnog budžeta. Gde država uzima od svih građana i preduzeća, i daje samo nekim građanima, penzionerima i preduzećima. U budžetu se najviše „kuvalo“. U 2015. godini se stanje delimično popravilo, a od 2016. stiže „budžetsko proleće“. Koje traje i Leta Osamnaestog. Ukupni budžetski prihodi, u kojima sa 85 do 90 odsto učestvuju poreski prihodi, imali su sledeću dinamiku (u milijardama dinara): 2012 – 788,5; 2013 – 812,1; 2014 – 881,1; 2015 – 947,8; 2016 – 1.041,9; 2017 – 1.119,1 i januar – jun 2018.godine – 566,8 milijardi dinara. Dok su se budžetski rashodi ovako kretali: 2012 – 1.001,6; 2013 – 1.012,0; 2014 – 1.128,0; 2015 – 1.062,8; 2016 – 1.049,9; 2017 – 1.085,2 i januar – jun 2018. godine – 536,0 milijardi dinara. Prihodi i rashodi su definisali i budžetski deficit/suficit: 2012 – minus 213,1; 2013 – minus 201,0; 2014 – minus 246,9; 2015 – minus114,9; 2016 – minus 7,9; 2017 – plus 17,9 i januar – jun 2018. godine – plus 30,9 milijardi dinara.

Sve se vidi, sve se zna. Budžetski prihodi su se za šest i po godina, godišnje povećavali u proseku za 6,5 odsto, a rashodi za jedan odsto. Pa se od deficita koji je pretio bankrotom, stiglo do suficita. Kako. Prosto. Sve poreske stope su povećane, kad je „vrag odneo šalu“. Porez na dobit, PDV, akcize. Pa će tako PDV sa manje od 370 u 2012. godini, ove godine dostići gotovo 500 milijardi dinara, dok su akcize, sa 180 milijardi, narasle na 280 milijardi dinara. Proizilazi, da je PDV prosečno godišnje rastao po stopi od četiri odsto, a akcize osam odsto. Ako su, kao što rekosmo, ukupni budžetski rashodi rasli godišnje jedan odsto, onda je sve jasno. Da se spreči bankrot i sanira deficit od preko šest milijardi evra u prve tri posmatrane godine (2012 – 2014), kao i posledično zaustavi nekontrolisano povećanje javnog duga, uzeto je od onih koji imaju najmanje. Umesto rasta privrede i BDP-a, decifit je lečen i izlečen većim nametima i njihovom boljom naplatom. Zato smo i postali „nastagnantija privreda u Evropi“, sa budžetskim suficitom.

Pošto povećane stope i efikasnija naplata nisu bili dovoljni, moralo se „dirnuti“ i u rashode. Najpre su smanjene plate i penzije za po 10 odsto, pa su se rashodi za plate u javnom sektoru, sa 250 milijardi (u 2013. i 2014. godini), spustile, na manje od 230 milijardi u narednim godinama. Ove godine će se opet vratiti na kotu 250 milijardi. Ako ne i više. Koliko je u „državni posao“ primljeno partijskih kandidata, tek će se videti, kad (ako) se „vrate“ plate i penzije. Od ostalih budžetskih rashoda izdvajamo: subvencije preduzećima u restrukturiranju se nisu, prema „čvrstim“ obećanjima, smanjile sa uobičajenih 90 milijardi dinara (750 miliona evra); budžetski transferi PIO fondu sa ranijim prosekom od oko 270, su se poslednjih godina smanjili na 230 milijardi dinara (toliko, ako ne i više, smanjile su se i penzije); transferi opštinama i gradovima „prkose“ inflaciji, nikako da pređu 70 milijardi dinara. Konačno, cenu odbrane od bankrota, najviše su platili izdaci za kapitalne investicije. Za ilustraciju evo podataka (u milijardama dinara): 2012 – 34,5; 2013 – 21,2; 2014 – 31,2; 2015 – 35,7; 2016 – 34,1; 2017 – 85,0 i januar – jun 2018. godine – 50,1 milijardi dinara.

Na kraju, naša kolumna, povodom statističkih podataka Ministarstva finansija u prvom polugođu 2018.godine, izdaje sledeće „saopštenje“. Dobro je što se cifre popravljaju, pogotovo rast privrede, odnosno BDP, koji je nastradao zbog primene mera „fiskalne konsolidacije“. Kumulativni rast BDP-a za šest prethodnih godina od 5,3 odsto (0,9 odsto prosečno godišnje), prema rastu budžetskih prihoda od 42 odsto (sedam odsto prosečno godišnje), kao i pad realnih neto zarada, u periodu od 2012. do 2017, za jedan odsto, a penzija za više od 14 odsto, sve govori. I upozorava, ko je podneo teret „stabilizacije“. Kome hitno treba početi vraćati dugove. Bitno je shvatiti da bi rast BDP-a, realnih plata i penzija, u ovoj godini od okvirno 4,4 odsto, što je optimistički scenario, bio tek početak „vraćanja dugova“, što će potrajati više godina, makar onoliko koliko se smanjivalo. Sa sličnim „visokim“ stopama rasta, i smanjenjem stopa nameta. Verovatno se ministar finansija Siniša Mali još nije dobro upoznao sa najvažnijim ekonomskim parametrima, inače se nikako ne bi usudio da kaže „ciljamo prvo mesto“. Naš predlog njegove korigovane izjave je: ciljamo što brže i pravednije vraćenje dugova narodu i privredi, kao najvećim poveriocima.

Autor je ekonomski analitičar