Ciljamo prvo mesto(1)

Prve polovine Leta Osamnaestog (Jeste prošlo osam meseci, ali znate kakva je statistika. Spora ali dostižna) otvaramo zvanične tabele Ministarstva finansija. Javno objavljene. Pre podataka, mala digresija. Resorni ministar doktor Mali, reče pre neki dan da ne samo da nam dobro ide, nego se usuđuje da kaže da „ciljamo prvo mesto“. Kakav „nerazvijeni“ komšiluk. U Evropi, bre.

Pa da vidimo. Prvo gledamo tabelu makroekonomskih podataka. Sve cifre 2018. se odnose na prvo polugodište, period januar – jun. BDP (bruto domaći proizvod) kao „mera svih stvari“ je imao ovakve stope (u procentima): 2012(-1,0); 2013(+2,6); 2014(-1,8); 2015(+0,8); 2016(+2,8); 2017(1,9) i 2018(3,5 procenata). Sa procenom da će na nivou 2018. godine, stopa iznositi 4,5 procenata. Tako dolazimo do zapanjujućeg podatka. U prvih šest godina ukupna stopa rasta je bila 5,3 posto. Najmanja u komšiluku i Evropi. Zato najnižu bazu treba mnogo da povećavaš da stigneš zaostatke. Da bi samo sustigli komšije u posmatranih sedam godina, trebala bi nam stopa rasta BDP-a u 2018. godini od 13,7 posto. Zato polako ministre sa izjavama. Jeste bolje, ali daleko od dobrog. Izvoz je u prvoj polovini 2018. godine iznosio oko osam milijardi evra (prema 8,7 milijardi u 2012. godini) a uvoz oko 10,5 milijardi (prema 14,7 u 2012. godini). Pokrivenost uvoza izvozom se sa 59,1 posto u 2012. godini, povećala na 78,5 posto u 2016. godini da bi se sada smanjila na oko 75 posto. Sa tendencijom daljeg pada. Kako to? Lepo. Prosek evra je 2016. godine iznosio 123,12 dinara, a u prvom polugođu ove godine, 118,30 dinara. Gledajte tabele monetaristi i ministri. Razmislite o devalvaciji. Direktne strane investicije (naše se ne broje!) su sa 0,8 milijardi evra i 2,4 posto BDP-a u 2012. godini, došle do 2,4 milijarde i 6,6 posto BDP-a u 2017. godini, koliko se približno očekuje i u 2018. godini. Senku na ove visoke stope rasta, bacaju sve veće subvencije „strancima“ za novozaposlene, koje, umesto pristojnih, često prate „minimalci“ i nečovečni uslovi rada. Broj zaposlenih je sa 1,86 miliona u 2012. godini, preko 1,9 miliona u 2015. godini, stigao do 1,98 miliona u 2017.godini i dva miliona polovinom ove godine. Za 6,5 godina broj zaposlenih se povećao za 140 hiljada ili ukupno za 7,5 posto, odnosno za po 1,5 posto prosečno godišnje. Skromno, ali u skladu sa rastom privrede. Broj nezaposlenih je sa 762 hiljade u 2012. godini, preko 743 hiljade u 2015. godini, došao na 608 hiljada na kraju prvog polugođa 2018. godine. Za posmatranih 6,5 godina broj nezaposlenih se smanjio za 154 hiljade ili ukupno za 20,3 posto, odnosno za 3,1 posto prosečno godišnje. Našlo posao 140.000, a broj nezaposlenih se smanjio za 154 hiljade. O tome, gde se ovih 14 hiljada „zaposlilo“, statistika ćuti. Konfuziju prati i stopa nezaposlenosti, kao odnos broja nezaposlenih i broja radno aktivnih stanovnika. Stopa se sa 23,9 posto u 2012. godini, preko 17,7 u 2015. godini, spustila na 14,8 posto na kraju prvog polugođa ove godine. Nešto ne ide, nikako. Broj nezaposlenih se u posmatranih 6,5 godina smanjio za 20,3 a stopa nezaposlenosti za 38 posto. Ili je neka greška, ili nam svi odoše iz „imenioca“(broja radno aktivnog stanovništva).

Najzad stigosmo i do plata i penzija. Neto zarade i penzije su imale sledeću dinamiku (u hiljadama dinara): 2012 (41,4 i 23,0 hiljada dinara); 2013 (43,9 i 23,9); 2014 (44,5 i 24,1); 2015 (44,4 i 23,2); 2016 (46,1 i 23,5); 2017 (47,9 i 23,9) i u periodu januar – jun 2018. godine 49,4 i 25 hiljada dinara. Ovi podaci najviše govore o našem „prvom mestu“. Realna stopa rasta neto plata (kada se nominalni rast koriguje za stopu rasta potrošačkih cena – inflacije) za posmatranih sedam godina (od 2012 do 2018. godine), uz pretpostavku da će za celu 2018. godinu biti ostvarena stopa rasta od 4,3 posto, kao na kraju prvog polugođa, biće 6,6 posto, ili 0,94 posto prosečno godišnje, dok će penzije biti realno manje za čak 12 posto, ili po dva posto godišnje. Drugim rečima, zaposleni posle sedam godina može da kupi više robe ili plati računa za ukupno 6,6 posto, a penzioneri za 12 posto manje. (Kako beše ona pesma: Bolje biti pijan, nego star).

Prelazimo na drugu zvaničnu tabelu. Dinamiku javnog duga u posmatranom periodu. Dakle, iznos javnog duga i njegovo učešće u BDP-u je bilo: 2012 (17,7 milijardi evra i 56,2 posto učešća u BDP-u); 2013 (20,1 i 59,6); 2014 (22,8 i 70,4); 2015 (24,8 i 74,7); 2016 (24,8 i 71,9); 2017 (23,2 i 61,6), i na dan 30. juna 2018. godine 24 milijardi evra i 59,7 posto učešća u BDP-u. Ohrabrujući pad u poslednje dve godine, ali i dalje vrlo visok javni dug. Dosta veći od stanja u 2012. godini, kao i od sopstvenog zakonskog maksimuma od 45 posto. Treća tabela o prihodima i rashodima budžeta, kao i završni komentar, u sledeći ponedeljak. Cifre „pojele“ karaktere.

Autor je ekonomski analitičar