Čudna jada od Užica grada

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Takvog jednog preduzetnika koji u svom hiper marketu snabdeva „pola Užica“ ubedljivo najjeftinijim artiklima, Grad „maznuo“ 62 hiljade evra. Na licitaciji prodavano 7 ari građevinskog zemljišta, po početnoj ceni od 249 hiljada, uz depozit od 62.250 evra. Od tri lokalna ponuđača, naš preduzetnik „Kvisko“ ponudio najviše (360 hiljada evra), pobedio drugoplasirani za 311 hiljada, a naš „Kvisko“ diskvalifikovan jer nije imao PIB (poreski identifikacioni broj) i izvod (rešenje o registraciji) iz APR-a. Onu osnovnu dokumentaciju koju svi imaju. Pogotovo firma koji svi znaju, jer svakog dana u nju ulaze i kupuju. Vlasnik tvrdi da je sve imao, da su više puta pregledali pre slanja, pozvana i policija. Uzalud, Kvisko izgubio. Sud će reći da li je, ne daj Bože, neko otvarao koverte, kao i da li je po zakonu o javnim nabavkama Grad imao pravo da zadrži „astronomski“ depozit. Našu kolumnu interesuje nešto drugo. Znamo da se svim ponuđačima, koji nisu izabrani, vraća depozit (osim simboličnog iznosa za otkup dokumentacije), dok se pobedniku depozit računa kao avans. Kao što je i u ovom slučaju vraćamo trećem učesniku. Dok je pobedniku, sem pobede, zadržan i depozit od preko 62 hiljade evra. Da nije stvarno, bilo bi smešno. Zar zbog slučajne greške (ako je uopšte i bila), oteti ovolike pare. Rođena država svom uzornom privredniku. Kažu u Gradu, videli da ovako radi EPS, pa oni prepisali. Bože, šta će sve biti zapisano u ovoj našoj „obrnutoj ekonomiji“. Dobro nisu „prepisali“ nešto da pomognu privrednicima.

Gradonačelnik tvrdi da mu je jako žao privrednika „poštovanog u gradu“, ali pošto su pravila oglasa bila poznata unapred, oni ne smeju ništa da menjaju, jer bi neko iz gradske uprave mogao da „popije“ krivičnu prijavu. Nismo deca, gradonačelniče. Zna se ko danas iz opštinskih i gradskih uprava već „pije“ i može da „popije“ krivične prijave. Politički protivnici i oni koji su previše uradili i „previsoko“ podigli (političku) lestvicu. Da je sreće, krivičnih prijava bi se plašili oni koji ne rade, ili oni koji najboljem ponuđaču uzmu velike pare a ne dobije posao (imovinu). Pošto gradska uprava „ne sme“, gde je skupština grada. Ili se i odbornici plaše „(ne)pravde“. Ako je država mogla za „Beograd H20“ mogla i smela da donese lex specialis i bez tendera uloži milijardu evra u novu firmu sa 32 posto vlasničkih prava, ako se skoro svim strancima daju velike pare za svako radno mesto, samo da bi došli, zar skupština grada nema obavezu da našem privredniku vrati njegovo. Koristeći opšte prihvaćeni, i istovremeno, opšte neprimenjivani princip „oteto – prokleto“.

Elem, tako žestoko najavljena i promovisana godina preduzetništva (naravno, to nema nikakve veze za izborima) je baš „srećno“ počela. Od uzornog privrednika i donatora otete 62 hiljade evra. Neka odmah idu u ovaj novi fond za „preduzetnike“. Pa neka naš Kvisko uloži „kviska“ i zatraži svoje pare preko kredita za preduzetnike.

Ovo nas odmah podseti na mnoge druge slučajeve „treniranja strogoće“ države protiv svojih privrednika, opisanih u našoj kolumni. Naš list „Danas“ kažnjen za 5 miliona jer nije imao zaposleno „invalidno lice“ (iako je imao, ali dokumentacija, po poreznicima nije bila adekvatna), ona drugoj firmi (takođe iz medijske sfere) prekinut reprogram i uvedena višemesečna blokada od 5 miliona, jer su 1 dan kasnili sa mesečnom ratom od 100 hiljada dinara iz programa reprograma, a istovremeno imali duplo veći pretplatu poreza na drugim računima, ona treća dobila reprogram poreza po stopi od 16 posto (kao da su još „devedesete“). I tako redom, u privredi u vanrednom stanju. Dok na drugoj strani i dalje cveta siva ekonomija, „divljaci“ uzimaju poslove „belima“ (legalnim i legitimnim), jedan isti otvori više firmi (naravno na razna imena da ne budu „povezana lica“), na jednu grupu prevali sve obaveze i blokade računa, druga grupa „uspešno“ posluje, mesečni zakup za veliku mlekaru u Šapcu, manji od zakupa za kafić na Vračaru, firma blokirana za 500 (nečega) pa onda gazda otkupi „samog sebe za 100, sindrom „gazda milioner, firma prosjak“ traje li traje.

Na kraju, naša rubrika ulaže kviska, da Užice vrati Kvisku njegove „rođene“ pare.