A ne da crkne. Što je glavna parola i filozofija „naših“ vremena. Mnogobrojne posetioce poslednjeg oktobarskog Sajma knjiga, sigurno je obradovala ova parola na jednom štandu u hali „malih izdavača“. Dokaz da ima i „drugačijih“. Koji ne bi da učestvuju u ovom našem „pozorištu u kući“. U kome je Hobsova teorija „o ratu svih protiv svih“ kao prirodnom stanju društva, postala svakodnevna. Čitajte „Informer“i „Kurir“ i gledajte „Pink“. Svi protiv svih. Do „golih kraljeva“. Jedino nije jasno što vlast sama protiv sebe priprema državni udar, pa ga posle „otkriva“ i „razbija“, da bi na samom kraju priznala da ga nije ni bilo. Tresla se gora, da „crkne“ jedna mala kravica.

Tragom kontra naslovne narodne „mantre“(da komšiji crkne krava), dođosmo do akumulatora. Tražili i tražili. Jeftinog a dobrog somborskog „black horsa“ više nigde nema. Od stranih najeftiniji 70, pa do 100 evra. Em mnogo skuplje, em ne znaš da li je to proizvod iz velike fabrike „spolja gladac, a unutra jadac“. Doneseš „kojekuda“ (kako reče Karađorđe), i samo „nalepiš“ svetsku marku. Ako je gazda „pao“, zašto je „pao“ i smoborski akumulator. Odgovor je ovih dana, u „Danasu“ dao jedan poznati aforističar (stari opozicioni „prvoborac“ i poslanik, sada „vlast“ koja misli svojom glavom – zar i takvih ima, bre): „Svaki je biznismen kontroverzan, jer u Srbiji nije normalno baviti se biznisom“. Zato nama i jesu draži „svetski a naši“šeici and comp., nego „naši a svetski“ Kole, Pero ili Miško. Naši su „kontroverzni“, svetski su „naši“. To je kao kad bi braći Hrvatima bio draži naš Miško od njihovog Anta. Malo morgen. Taj film nećete gledati. Osim u domaji.

Šekspirovska dilema oko Telekoma došla do „finala“. Već smo pisali i izvodili računice. Što bi prodavali ako sami možemo da uzimamo pare. Ostane naše i svake godine ostane po 200-300 miliona evra. Posle nekoliko godina dobijemo ono što bi dobili prodajom. I nastavimo da „dobijamo“. Zaposleni ostanu. Ali…U tom grmu leži zec. U 2014. godini(poslednjem zvaničnom poslovnom periodu) Telekom je ostvario 135 miliona evra dobiti, ili nepunih 15 hiljada po jednom zaposlenom(ima ih samo u Srbiji nešto preko 9 hiljada). Istovremeno je „tuđi“ Telenor ostvario dobit od 83 miliona, ili oko 90 hiljada po zaposlenom. Šest puta više. Pošto u ekonomiji, dugoročno nikako zajedno ne mogu „i jare i pare“, nešto se mora dogoditi. Državni a „naš“ Telekom mora postati konkurentan, što znači da po zaposlenom pravi najmanje tri puta više profita, odnosno oko 400 miliona evra pa da zadrži ljude tj.“socijalnu komponentu“, ili to isto mora ostvariti smanjivanjem broja zaposlenih najmanje za 50-ak posto. U oba slučaja podrazumeva se „vrhunski“ apolitični menadžment. U suprotnom, privatizacije „ne gine“. Zato je ovih dana, vlada na „maturskom“ ispitu. Šta god učini, kajaće se. Ako uzme sad i odmah, ostaće bez budućih para i „porodičnog srebra“. Ako ne uzme, ostaće bez sadašnjih para. Pošto se dobro zna da svaka politika mnogo više voli „vrapca u ruci, nego goluba na grani“, možemo pretpostaviti šta će biti. Iako smo „liberalna“ kolumna, mi ipak navijamo da se ne proda. Već da „gazda“ objavi veliki javni konkurs za menadžment koji može da pravi najmanje 300 miliona profita već iduće fiskalne godine. Javiće se, ne brinite. Sa sve ličnim menicama. Kao obezbeđenjem za preuzete obaveze.

Još nešto savetujemo „gazdi“. Sve povodom naslova današnje kolumne. Da obrne „ono o kravama“. I da sve učini „da sve privredne krave budu zdrave“. Dok ne bude dockan. Setite se da su gubici u privredi Leta Četrnaestog bili 1,1 milijardu evra, i da naš najčitaniji dnevnik prenosi tvrdnje nekih ekonomista i nekih ekonometrijskih modela, da će naša privreda bankrotirati u naredne dve godine. Mada je privreda u vanrednom stanju, ipak neće. Nisu to mislili ni novinari narečenog dnevnika. Nego su samo primenili „utuk na utuk“. Njih gazda osumnjičio za „državni udar“, oni odgovorili „bankrotom privrede“. Pa dok nekome „ne crkne krava“.