Da rezimiramo…

Možda je trebalo ranije, ali je moralo da prođe 55 dana od isteka meseca decembra, da bi dobili zvaničnu neto platu za decembar Leta Devetnaestog. Tako kažu propisi. Prošle nedelje naš tekst je galantno ustupio mesto specijalnom dodatku o srpskom Davosu na Kopaoniku. Posmatraćemo trendove u poslednjih osam godina. Od 2012. do 2019. godine. U kojima je vladala sadašnja „napredna“ vlast. Cifre su tu. Napredne ili obrnute, svako će suditi. Sledi tabela.

Prvo o platama. Bilo je kako smo nedavno tvrdili da će biti. Čak i manje. Mi smo „dozvolili“ da prosek bude 470, a bio je 466 evra. Jedino cifre čak ni predsednik ne može da pobedi. Sa požrtvovanim sasluživanjem Malog i premijerke. Tako da je prosek od 500 evra, već četvrtu godinu ostao nedostižan. Bio bi i manji da je bilo po ekonomskoj teoriji. Da kurs domaće valute pada u odnosu na evro najmanje u visini godišnje inflacije i da plate rastu do visine rasta BDP-a. O penzijama ne treba mnogo govoriti. Dobro je što je prosek porastao na 224 evra (posle nekoliko godina kada su bile manje od 200 evra). Nikako nije dobro što su i dalje tako male i nedostojne. Da se (pre)živi, i još pomažu nezaposleni unuci.

Stopa rasta BDP-a od 4,2 posto, kao i ona prethodne godine, je solidna, kad ne bi bilo „tabele“. To jest, stopa rasta u prethodnih osam godina. Gde piše da je zbirna stopa rasta za prvih 6 godina (2012-2018) bila svega 5,3 posto, za 7 godina (2012-2018) 9,9 posto, a za svih osam 14,5 posto. Ili prosečno 1,8 posto. Što je daleko najmanje u regionu. Imajući u vidu potrebe i stepen stepen razvijenosti, zbirna stopa za osam godina, bila bi taman za tri godine. Ostalih pet godina „pojeli skakavci“.

Izvoz, pogotovo u Evropsku uniju i zemlje CEFTE se stalno povećava, što pokazuje značaj ekonomskih integracija. Ono što brine je brži rast uvoza od izvoza u poslednje četiri godine, pa se pokrivenost uvoza izvozom spustila sa 78 (2016.) na 73 posto. Glavni razlog se vidi u pretposlednjoj koloni tabele – prosečna vrednost evra u dinarima. Pre tri godine, (2016) evro je bio preko 123, a sada je manji od 118 dinara. Tako je naš „jaki“ dinar (u slaboj privredi) uslovio da se izvozi što se mora (jer je domaće tržište „plitko“), a uvozi da se dobro zaradi. Istina, imao je „jaki“ dinar i dobrih strana. Povećao je plate i penzije za skoro pet posto. Plate za 23, penzije za 11 posto. Može li više da se kupi, pitanje je sad.

Strane direktne investicije su u prošloj godini dostigle 3,2 milijarde evra, dok je prosek u čitavom osmogodišnjem periodu oko dve milijarde evra. Lideri u region. Što bi bilo dobro, da opet nema pitanja. Koliko je izneto iz zemlje zbog nameštene manje dobiti putem „bratskih“ cena i poklonjeno (za subvencije za zapošljavanje)?

Stižemo do „najsvetlijih“ tačaka. Kako tvrde zvaničnici. Zaposlenih zvanično ima 2,10 miliona, što je oko 250 hiljada više nego 2012. godine (ali neznatno manje nego 2018.). Nezaposlenih zvanično ima 530 hiljada, što je za čak 30 posto ili 230 hiljada manje nego 2012. godine. Stopa nezaposlenosti više nego dupla manja. Sa 23,9 na 10,6 posto. Broj nezaposlenih smanjen za 30 a stopa nezaposlenosti za 55 posto. Matematički nelogično i skoro nemoguće, da nema onog „ali“. Promenjena metodologija i smanjena baza. Piše u podacima RZS (Republičkog zavoda za statistiku) da je Srbija pre 10 godina imala 500 hiljada stanovnika više. Tada 7,45, sada 6,95 miliona. Odoše, iako plate i penzije rastu. Obrnuta ekonomija.

Da rezimiramo. Jeste bolje u pojedinostima, još je slabo u celini. Mnogo smo siromašni, bre. U narednom tekstu ćemo analizirati šta je rekao naš Davos (biznis forum) na Kopaoniku prošle nedelje. Glave u pesak, ili istinom (ciframa) u glavu.