Da Rezimiramo (1)

Sa fokusom na prohujalo Leto Osamnaesto. U prvom nastavku ćemo komentarisati javni dug i glavne budžetske prihode i rashode, u drugom BPD, strane investicije, plate i penzije, a u trećem ćemo sve rezimirati i dati izvršnoj vlasti „obavezujuće preporuke i predlog mera“. Kao prava revizija. Posmatraćemo trendove u poslednjih sedam godina. Od 2012. do 2018. godine(za budžetski prihodi i rashodi su dati za period januar – novembar, jer za celu godinu još nema zvaničnih podataka). U kojima je vladala „napredna“ vlast. Cifre će reći da li su i ekonomski pokazatelji „napredni“. Pa da ih pogledamo u tabeli.

Javni dug je najpre „eksplodirao“. Sa oko 14,5 milijardi evra sredinom 2012. godine je u naredne tri godine povećan za oko 10 milijardi, i dostigao skoro 25 milijardi, ili oko 70 posto BDP. (Što je „protivzakonito, jer je u Zakonu o budžetskom sistemu ova stopa limitirana na 45 posto, a u EU se toleriše do 60 posto). Od 2017. godine je došlo do „smirivanja“. Javni dug je na kraju godine iznosio 23,2 milijarde evra ili oko 58 posto BDP-a, da bi na kraju prošle godine, nominalno povećan na 24,1 milijardu evra, ili oko 54 posto BDP-a. Verovaćemo zvaničnim podacima, iako je pomalo čudno da javni dug na kraju 2018. godine, raste za skoro milijardu evra, a stopa učešća u BDP-u pada za 4 posto. Mnogo se „razdužili“, a nivo javnog duga ostao skoro isti. Dinamika rasta javnog duga postaje jasna, kad pogledamo cifre budžetskog deficita, koji je u prve četiri godine posmatranog perioda(2012 – 2015) iznosio ukupno 776 milijardi dinara, ili 6,6 milijardi evra. Država je bila najveći „gubitaš“. Kad praviš velike gubitke, ili se zadužuješ, ili bankrotiraš.

Posle finansijskog sloma u prve tri godine, 2015. godine, budžetski deficit je „prepolovljen“(115 milijardi), da bi zatim došlo „zlatno doba. U 2016. godini simboličan deficit od 7,9 milijardi, u 2017. suficit od 33,9, i u I-XI 2018. godine suficit od 67,4 milijarde dinara. Razloge vidimo u tabeli. Ukupni budžetski prihodi su sa 800 do 900 milijardi dinara u prve tri godine, od 2015. počeli da rastu, da bi u 2016. prešli hiljadu milijardi, u 2017. godini, hiljadu i 100, da bi u periodu I – XI prošle godine iznosili 1.074 milijarde dinara. Sa pretpostavkom da će u celoj 2018. godini biti oko 1.150 milijardi dinara. Tri tom su poreski prihodi(koji čine 85 do 90 posto ukupnih poreskih prihoda), doživeli „eksploziju. Ukupni su sa 788,5 u 2012., povećani na 969 milijardi u 2017. godini, ili za „ogromnih“ 23 posto. Ogromnih, kad se zna da je u istom periodu BDP ukupno porastao 5,3 posto. Porezi 4 puta brže rasli od BDP-a. Bilo bi nemoguće, da stope rasta svih „glavnih“ poreza nisu povećane, kad je počela „fiskalna konsolidacija“. Porez na dobit sa 10 na 15 posto, PDV-a sa 18 na 20, akcize da ne pominjemo.. Pa je porez na dobit sa 50 skočio na 100 milijardi(100 posto), PDV sa 370 na 480(24,3 posto), a akcize sa 180 na 280 milijardi dinara(čak 55,6 posto). Sve u odnosu na 2017. godinu, s tim da je verovatno da će sličan rast biti nastavljen i u čitavoj u 2018. godini.

Kod budžetskih rashoda je sasvim druga slika. Oni su još 2012. godine prešli hiljadu milijardi, pa su pre smanjenja plata i penzija prešli hiljadu i sto, da bi se u 2017. godini „vratili“ na 1.085, a u prošloj će iznositi oko 1.100 milijardi. Pošto su u period I-XI iznosili hiljadu i šest milijardi. U strukturi rashoda vidimo da su plate zaposlenih u državnoj upravi svoj maksimum dostigle u 2013 i 2014. godini(oko 250 milijardi), gde će se i vratiti u prošloj godini(za period I-XI 234 milijarde). Subvencije su se kretale od 80 do 110 milijardi. Previše, u vremenima kad je finansijska konsolidacija javnih preduzeća i propalih „velikih sistema“ bila prioritet. Kamate su sa početne 63, stigle do 128 milijardi(2016. godina), da bi se 2017 smanjile na 120 milijardi(koliko će verovatno iznositi i u 2018. godini). Ispada da su najveće uštede u rashodima postignute kod preko potrebnih „kapitalnih rashoda“, koji su sve do dve poslednje godine, bili „uznemiravajuće“ niski, kod transfera PIO fondu(sa 280 na oko 200 milijardi dinara), čemu su znatno doprinele manje penzije, i nažalost transferi opštinama i gradovima.

Toliko za sada, nastavak sledi.

Autor je ekonomski analitičar