Da rezimiramo (2)

Prvo se izvinjavamo. Jer u pregledu makroekonomskih podataka Ministarstva Finansija još nema nekih podataka za decembar(dati su za te parametre podaci za period januar – novembar). Neke podatke smo našli na drugim mestima(Zavod za statistiku i sl.), a neke(ukupan BDP, plate i penzije u decembru) smo procenili, sa veoma malom verovatnoćom bitnih grešaka. Što znači da su podaci meritorni i uporedivi.

Stopa rasta BDP-a od 4,4 posto je najveća u posmatranom periodu. Što bi bilo dobro da svi ne znamo šta se ranije dešavalo. Zbirna stopa rasta za prvih 6 godina(2012-2018) je bila svega 5,3 posto, a za svih 7 posmatranih godina 9,9 posto. Što je daleko najmanje u regionu. Imajući u vidu stepen razvijenosti, taman za 2 godine. Izvoz, pogotovo u Evropsku uniju i zemlje CEFTE se stalno povećava, što pokazuje značaj ekonomskih integracija. Ono što brine je brži rast uvoza od izvoza u poslednje tri godine, pa se pokrivenost uvoza izvozom spustila sa 78 na 74 posto. Glavni razlog se vidi u poslednjoj koloni tabele – prosečna vrednost evra u dinarima. Naš „jaki“ dinar(u slaboj privredi) je uslovio da se izvozi što se mora(domaće tržište je malo), a uvozi da se dobro zaradi. Ekstraprofit u vidu kursnih razlika, već je doveo mnogo trgovinskih centara i robnih marki. Strane direktne investicije su u prošloj godini dostigle 3 milijarde evra, dok je prosek u čitavom sedmogodišnjem periodu iznosio 1,8 milijardi evra. Mnogo bolje, ali opet „ali“… Koliko je izneto iz zemlje(preko „bratskih“ cena i transfera dobiti) i poklonjeno(za subvencije za zapošljavanje), pokazaće neka naredna analiza.

Stižemo do „najsvetlijih“ tačaka. Kako tvrde zvaničnici. Zaposlenih zvanično ima 2,13 miliona, što je 270 hiljada više nego 2012. godine. Nezaposlenih zvanično ima 586 hiljada, što je za 23,1 posto ili 176 hiljada manje nego 2012e. Stopa rasta nezaposlenosti skoro prepolovljena. Sa 23,9 na 12,7 posto. Broj nezaposlenih smanjen za 23 a stopa nezaposlenosti 47 posto. Matematički nelogično i skoro nemoguće, da nema onog „ali“. Promenjena metodologija i smanjena baza. Piše u podacima RSZ(Republičkog zavoda za statistiku) da je Srbija pre 10 godina imala 450 hiljada stanovnika više(7,45 prema 7 miliona).

Najzad dolazimo do „najslabije karike“. Plata i penzija. Tek su se u prošloj godini malo oporavile. Zbirna realna stopa rasta plata za prvih 6 posmatranih godina(2012 – 2017. prema 2011. godini) je bila 0,8 posto ispod nule(negativna), a za svih sedam(sa realnim rastom u 2018. godini od 4,3 posto, 3,2 procenta. Prosečne penzije su za prvih 6 posmatranih godina(2012 – 2017. prema 2011 godini) su bile realno manje za 12,7 posto, a za svih sedam(sa realnim rastom u 2018. godini od 3,9 posto), zbirna stopa rasta je „minus“ 9,3 procenata. (Pa živi kao penzioner, i pomaži nezaposlene unuke). Po platama smo, osim Makedonije najsiromašniji, po penzijama takođe pri dnu „komšijske“ regionalne lige. Prosto rečeno, siromašni smo, bre. Prosečna neto plata je u 2018. godini bila 422 evra, prema 395 evra u 2017. godini. Od toga na pad vrednosti evra u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu otpada 2,5 posto. Minuše godine, a davno obećanih 500 evra su još uvek „tamo daleko“. Zaključak je više nego jasan. Siromašna privreda, građani i penzioneri su se „odrekli“ svojih primanja i profita, da bi „spasili“ svoju državu. Da li će makar biti revanša.

Ali o tome u trećem nastavku. Kada dajemo završnu dijagnozu, predlog mera i obavezujuće preporuke.

Autor je ekonomski analitičar