Danas ili malo sutra

Onako stidljivo, iz senke, prijavljujemo da i naša „obrnuta ekonomija“ sa nekoliko kraćih prekida, traje već 16 godina  i neki kusur meseci. Ne samo kao rubrika u Danasu, već i kao životna stvarnost. Samo su se njene manifestacije i paradoksi menjali. Od grubih i su(i)rovih, do suptilnih i skrivenih. Sada one nekadašnje ne možemo ni da zamislimo. Pune „kanta pumpe“ a prazne „Jugopetrolove“. Šest dinara za marku u zvaničnim, a 33 dinara u uličnim pokretnim bankama „devize, vize, ize…“. Napred dve jedinice (SM, Profesorka, Dvor), a pozadi bezbroj nula (obična raja) kao definicija milijarderske inflacije. Zatim je došao „peti“, ali ne i šesti oktobar, pa je „obrnuta“ nastavila svoj životni put. Sve pokradeno, niko nije lopov. Mnogi ubijeni, niko nije ubio. Sindrom, „gazda milioner, firma prosjak“, kako vreme prolazi, jača umesto da slabi. Neki političari se vrtoglavo bogate, a pravosuđe, umesto donošenja zakona o poreklu imovine političara i partijskih funkcionera, za „zloupotrebu službenog položaja“ procesuira političke protivnike i autsajdere. Ipak je možda najveći paradoks ovih „prvih 18 godina“ pomalo ironična činjenica da državu sada vode isti oni koji su krajem devedesetih na prve prostorije Danasa, nege u Jagićevoj, stavljali „lance i katance“. Napredak demokratije (pošto je svakome potrebno da se menja i napreduje), ili regresija, vreme će pokazati. U lidere „obrnute ekonomije“ spada i poreska uprava (iliti Harač servis, kako ih je krstio Svetislav Basara). Baš je Danas jedan od žrtava. Zbog navodnog neprimanja invalida, prinudno skinuto Leta Četrnaestog pet miliona. Oni koji ne žive od privilegija i koji rade u privredi, jedino znaju koliko je to para. Još i ovo da pomenemo. Izgleda da se povampiruje ono zlokobno pravilo sa kraja devedesetih o „prezumpciji krivice“. Svi su krivi, dok ne dokažu suprotno. A dokazaće samo oni sa verifikovanim političkim „pedigreom“.

             U stvari, bili smo, sada smo i bićemo, ako se u glavama ne promenimo, umišljeni siromasi (naslov iz naše nedavne kolumne). Pametni, lepi talentovani u sopstvenom „kolektivnom arhetipu“ (kako bi rekao Karl Gustav Jung), pomalo lenji, priglupi i nadasve siromašni u stvarnosti. Kojima su za tu duboku provaliju između mita i stvarnosti, uvek krivi drugi. Nekad Evropljani, nekad Ameri, nekada Rusi. U sebe nikada da se „zagledamo“.

             Tako da mi poslednje tri decenije, a osamnaest godina sa Danasom, nekada ogoljeno i direktno, nekada suptilno i nevidljivo, putujemo kroz „obrnutu ekonomiju“ i „malo sutra“. Gole cifre i datumi (vreme) su jedini tačni i večni svedoci. Da nam je neko dvehiljadite rekao, da do Leta Petnaestog nećemo početi ni pregovore sa EU, niti ćemo „stići“ sebe po ekonomskim parametrima iz one „eks Juge“, i da će nam prosečna plata biti 350 evra, mi bi mu bez pardona „opsovali majku“.

             Ako je neke vajda, sadašnja vlast na čelu sa sveprisutnim gaspar Vučićem, obećava konačni preokret. Koji u prve tri godine ide dalje kontrasmerom. Brojke i loši trendovi prosto „poludeli“. No tu je već blizu Leto Sedamnaesto. Za kada je svečano obećan i zakazan „preokret“ (mada u poslednje vreme, na veliku radost nas, „umišljenih siromaha“, premijer veliki „preokret“ pomera godinu dana unapred). Iz Beograda na vodi, gondolom Dunavom u samo središte Unije.

             Ako tako bude, Danas će stvarno postati punoletan. Kao hroničar stvarnosti, opravdaće svoje ime (pošto bi se realni hroničar sadašnje stvarnosti morao zvati „malo sutra“). A naša rubrika „obrnuta ekonomija“ bi se ugasila. Što joj je uvek i bio nedostignuti cilj. Živeo DANAS, dole „malo sutra“.