Deset privrednih zapovesti

Ako su crne onda su prošle tri godine jedne iste vlade, gde sve što treba da raste pada, i obratno. Osim premijera, koji stalno raste. Dakle, ne vredi diskutovati. Nego, neka svako razmišlja sopstvenom glavom i gleda svojim očima. Ili sa bezbojnim naočarima (na primer, kao naša rubrika). Zato u danima jubileja (godišnjice ili trogodišnjice) nećemo rezimirati naše mnogobrojne teze i antiteze, već ćemo reč dati privrednicima.

Pre tačno godinu dana Unija poslodavaca Srbije je pitala direktore i menadžere oko 1.300 malih, srednjih i velikih preduzeća koje su reforme najpotrebnije. Lista prvoplasiranih „deset privrednih zapovesti“ je bila sledeća. 1. Reforma javnog sektora(73,4 posto anketiranih) je bila prva na listi. Javni sektor je preglomazan, birokratizovan, preskup, usluge su nekvalitetne, partije vladaju i zapošljavaju svako u svom „feudu“. Posle godinu dana u javnom sektoru ništa novo. Osim što je povećana zaposlenost i svima smanjene plate za 10 posto. Za utehu, ministarka najavljuje i obećava reforme. 2. Reforma poreskog sistema(69,5) u smeru smanjivanja poreza i doprinosa na zarade i prelazak na progresivno oporezivanje, sa krajnjim ciljem da zbirne dažbine sa 65 padnu na 40 posto. Rezultat je nula. Kad će jednom neko smanjiti stope, e da bi se povećala osnovica oporezivanja i povećala zaposlenost, niko ne zna. 3. Organizovana borba protiv sive ekonomije(64,9) – bolja kontrola robe na granicama, manji porezi a veće zaprećene kazne, eliminisanje principa „gazda milioner, firma prosjak“ i osnivanje „fantomskih“ firmi za pranje para i poreza. Mnogo se pričalo, mnogo se hapsilo, naslovne strane su prednjačile u „organizovanoj borbi“ u odnosu na državu. 4. Reforma Poreske uprave Srbije(59,7) pošto su privrednici tvrdili da se „270 sati godišnje provede na šalterima“. Koliko se sada provodi neka privrednici sami kažu. 5. Reforma poreskih zakona(53,0), pre svih zakona o privrednim društvima, o stečaju, o planiranju i izgradnji. Prva dva nisu stigla na red, trećim je uređeno da se uvodi „jedinstven šalter“ za sve papire i da se sve mora završiti za manje od 30 dana. Iz ministarkinih usta, u Božje uši, šta drugo reći. Samo što je ministarka već „prepoznata“. Prvo viče „hop, hop, hop“ pa onda skoči. Ili uopšte ne skoči. Premeste je. 6. Uvođenje elektronske uprave(51,8) kao jedan od segmenata reforme javnog sektora, profesionalizacije i menadžerskog upravljanja. Počelo je, a kad će biti ne znamo. Još je mnogo dugih šalterskih putovanja „od nemila, do nedraga“. 7. Reforma penzionog sistema(49,7), o kojoj pričaju sve vlade i sve partije, nije makla sa mrtve tačke. Osim što je pomerena starosna granica i smanjene penzije veće od 25 hiljada. Tako reći, sve suprotno od potreba i zahteva. Koji traže sigurnije izvore finansiranja, napuštanje sadašnjeg sistema(osim za već stečena prava) i prelazak na sistem minimalne državne penzije(sa manjim stopama doprinosa) za buduće penzionere i uključivanje privatnih penzionih fondova. 8. Reforma zakonodavstva u oblasti građevinarstva(46,6), gde je promenjen Zakon o planiranju i izgradnji, ali je i ranije postojao zakon, pa je niklo milion nelegalnih objekata. 9. Promene Zakona o radu(45,4), što je i učinjeno, ali i tu važi tadašnji naslov u našoj rubrici – „kome snaga leži u zakonu, neće skoro do zelene grane“. Pa smo, kao ilustraciju, pominjali „apsurdni“ zakon o maksimalnim rokovima za plaćanje, čak i privatnih kompanija. Kao da „zakon“ plaća, pa će odjednom prosečan rok sa 129 dana, pasti na „zakonskih“ 60. I ova, kao i priča da će novi zakon povećati zapošljavanje su očigledna literatura za „malog Pericu“. 10. Reforma zdravstvenog sistema (39,2 posto), u smeru izjednačavanja privatnog sektora sa državnim gde su usluge manje kvalitetne (znate kako ide – nemamo mi aparat ili lek, ali ja po popodne radim u privatnoj klinici, tamo ima svega), i ograničavanje „nelojalne konkurencije“ i ograničavanje rada na „dve stolice“. Ne samo da nije ništa urađeno „sistemski“ nego još uvek domovi zdravlja nisu iz regionalnih zdravstvenih centara, premešteni u opštine, iako su od zadnjeg zakonskog roka, prošle već tri godine. (Možda i ne treba da prelaze, ali zašto zakonodavac krši „svoj“ zakon, umesto da makar donese novi).

Ovo behu „deset privrednih zapovesti“. Kad ne poštujemo i sprovodimo ni „Božje“, zašto bi privredne.