Di si bija, kad se zaduživalo!

Pre nekoliko godina, behu stambeni krediti u „švajcarcima“(švajcarski franak – CHF) daleko nejjeftiniji. Kamata duplo niža. Jadna „raja“ navalila da se zadužuje. Svaki dinar kamate mnogo znači. Onda se desio „valutni zemljotres“. Danas, desetog februara leta sedamnaestog srednji kurs evra je 123,96 dinara, a švajcarskog franka 116,05. Evro je jači od „švajcarca“ samo 6,8 odsto, dok je pre osam godina, kada su uzimani ovi krediti, dakle 10. februara 2009. godine, evro bio snažniji za 51 odsto. Zamislite nesrećne dužnike. NJima se glavni dug u dinarima i evrima, povećao za više 40 odsto. Ništa ne vredi ni nulta kamata. Kao da nikada neće moći da otplate dug.

I dok jedni kažu: jadni ljudi, nisu znali šta će ih snaći, drugi ih ne štede. Ko im je kriv što su se „kockali“. Kako će se sve završiti niko ne zna. Jedino je utešno (za državu, ali ne i za „neutešne“ zajmoprimce), što dužnika nema ni blizu kao u Hrvatskoj i Mađarskoj. Gde je država pomogla građanima. Treba li i naša država da pomogne, u smislu transfera kredita u evre prema odnosu evra i „švajcarca“ u vreme uzimanja kredita? Odgovor na to pitanje niko ne zna. Poslovne banke nisu raspoložene, guvernerka ih podržava, poručujući svim dužnicima: Treba se zaduživati u valuti u kojoj zarađuješ! Pošto u dinarima tada nije moglo (kao uostalom ni danas, bez valutne klauzule), to može samo značiti u evrima, kao funkcionalnoj valuti. Tako reći „paralelnoj“. Evropska unija nam je najveći trgovinski partner, pa svi sve „pišu u dinarima, a pamte (preračunavaju) u evrima“.

Međutim, opet sledi neizbežno „ako“. Ako se i kao država, treba da zadužujemo u valuti u kojoj zarađujemo, jasno je da imamo dva izbora. Dinar i evro. A ne tako davno, kad banke nisu htele ni da čuju za dinar, na raspolaganju je bio samo evro. Tako je nekako i bilo. Na kraju 2008. godine, od ukupno 8,78 milijardi evra javnog duga, na dinare je otpadalo 2,6 odsto, na dolare – 13,2, a na evre – 75,4 odsto. U to vreme odnos evra i dolara bio je 1,46. Preokret u strukturi se počeo događati, kad su se pojavili prijatelji i šeici iz UAE (Ujedinjeni Arapski Emirati) sa arapskim dolarima. Tako je na kraju 2014. godine, posle tri „godine koje su pojele skakavci“, pošto je u njima država napravila budžetski deficit od gotovo šest i po milijardi evra, od ukupnog duga od 22,76 milijardi evra, na dinare otpadalo 21,4 odsto, na evre – 41,7, a na dolarske pozajmice – 31,5 odsto. Odnos evra i dolara je tada bio 1,32, pa je već po tom osnovu ukupan dug značajno povećan (već smo rekli da je na kraju 2008. taj odnos bio 1,46). Ali ni tu nije bio kraj. Kako je dolar „jačao“, tako se dolarski dug povećavao. Da bi na kraju prošle godine, od 24,8 milijardi evra ukupnog javnog duga, na dinare otpadalo 20,9 odsto, na evre – 39,7, a na „arapske“ dolare 33,9 odsto. Uz odnos evra prema dolaru od svega 1,11.

Na početku teksta upoređivali smo kurseve evra i „švajcarca“ na dan 10. 2. 2017. A kakvo je stanje sa dolarem. Srednji kurs evra le 123,96 dinara, dolara 116,329 (odnos 1,066). Što bi značilo da je dolar „jači“ od dolara od pre osam godina za oko 30 odsto. Odnosno da smo, zaduživanjem u dolarima sa 1,15 milijardi evra(13,2 odsto ukupnog duga) na kraju 2008, na 8,4 milijarde evra (33,9 odsto ukupnog duga) na kraju 2016, već na gubitku oko 2,2 milijarde evra. Drugim rečima, da smo se, shodno preporukama guvernerke, zaduživali u dinarima i/ili evrima, sada bi nam javni dug, umesto 24,8, bio 22,6 milijardi evra. Malo li je, u ovakvim vremenima. Ipak, kao ni mnogi drugi, nismo odoleli prijateljskim „arapskim“ dolarima. Samo što ne biju, ko neće da uzme. Niska kamata, pet godina grejs period, 10 godina otplata. Kao na filmu. Zaboraviš da si uzeo. Pa tek kad počne otplata, uhvatiš se za glavu.

Ovde stavljamo tačku. Jer, lako biti „naknadno pametan“. Zajmoprimci nisu znali šta će biti sa dolarom. Ili su mislili da će u doglednoj perspektivi oslabiti i vratiti se na višegodišnji prosek od 1,30 prema evru. Pa će se sve „ispeglati“. A ne odbiti prijatelje. Kad nude. Samo da ne bude još gore. Pošto mnogi ozbiljni analitičari prognoziraju da će se uskoro evro i dolar izjednačiti. Zameramo jedino guvernerki što nije apelovala da se zadužujemo u onim valutama u kojima zarađujemo. Možda i jeste. Samo je niko nije čuo.