„Bankar je tip koji ti pozajmi kišobran kad sija sunce i traži da mu ga vratiš kad počne da pada kiša“ Mark Tven.
Naš „Danas“ je lepo, kako to i dolikuje ozbiljnom dnevniku, ispratio svetski dan štednje. Izašao specijalni dodatak poslednjeg dana oktobra.
U čast štednje. Koja sa investicijama i zaposlenošću čini osnovicu društvenog blagostanja. Kako je to davno formulisao verovatno najveći ekonomista svih vremena Džon Majnard Kejns. Ne sluteći da će štednja ovih godina dostići najniži nivo u istoriji kapitalizma. Od nule do 0,2 posto na godišnjem nivou. Sa zahtevom nekih ozbiljnih banaka da kamatna stopa pređe u „crveno“. Da štediša plaća banci što mu čuva pare. Ako se i to čudo desi, štednja će biti obesmišljena. Ekonomisti koji gledaju u budućnost misle da se to ipak neće desiti.
Šta na dan štednje, kažu naše cifre. U oktobru je ukupna štednja građana u bankama bila 11,2 milijarde evra. Tačno po 1.600 evra po glavi stanovnika. Varljivo leto, Devetnaesto. Kao sarma. Ko ima ima. Većina nema. Dobije se prosek. Mali. Među najmanjim. Od zemalja u okruženju na istom smo nivou sa Bosnom i Hercegovinom, a ispred Makedonije(1.300 evra). Crnogorci su mnogo bogatiji sa prosečnom štednjom po glavi stanovnika od skoro 3 hiljade evra. Hrvati imaju oko 6 i po, a Slovenci oko 8 i po hiljada evra. Slični odnosi kao kod plata. Samo da nam rastu „zazubice“.
Od ukupne štednje, na deviznu otpada 10,6 milijardi evra, ili skoro 95 posto.U „junačkim“ dinarima, iako konstantno „pobeđuje“ evro(kao Milošević NATO), samo malo više od 5 posto. I pored „stalnog“ rasta dinarske štednje. Zasnovanog na dva-tri puta većim kamatama na oročene uloge, i poreskim oslobađanjem na prihode od dinarskih kamata. Za razliku od deviznih, koji se oporezuju sa 15 posto. Zašto se onda daleko više ne štedi u dinarima, kad je mnogo povoljnije? Nema racionalnog ekonomskog objašnjenja. Zašto ljudi neće više, nego biraju manje. Zato psiholoških(podsvesnih kako bi rekli Frojd i Jung) ima napretek. Koga su zmije ujedale, i guštera se plaši. Pre dve i po decenije mesečna plata se za jedno pre podne pretvarala u kutiju keksa. Taj horor se može zaboraviti tek kad više ne bude živih svedoka. Do tada će „legenda“ da živi. Tekući razlog je što stručna javnost i veliki broj građana ne veruju u višemesečno „ničim izazvano“ jačanje dinara. Sa 124 na 117 i po. U slaboj privredi i sve manjom pokrivenošću uvoza izvozom. Mnogi ekonomisti(gde spada i vaš autor) smatraju da je samo pitanje dana kad će se dinar vratiti najmanje na „kotu 125“. Sa tendencijom daljeg rasta. Makar do nivoa inflacije. Ako ćemo, umesto populizma i politike, veće stope rasta BDP-a i izvoza. U tim i takvim očekivanjima, štediše se ipak pre odlučuju za „slabiji“ evro.
Već davnih Leta sedmog i Osmog, EURIBOR(referentna kamatna stopa Evropske centralne banke) na oročene depozite je iznosio oko 10 i po odsto godišnje. (Kod nas, nekoliko procenata više). Sada je 0,20 posto. Na hiljadu evra tad se godišnje dobijala kamata od 100, sada 2 evra(!). Tako reći ništa. Osim što je sigurnije od „slamarica“. Sledi logično pitanje, od čega onda banke žive. Kad razlika između pasivnih(na štednju fizičkih i pravnih lica) i aktivnih(na kredite fizičkim i pravnim licima) teži nuli. Ne samo da dobro žive, nego su u godinama sa visokim kamatnim stopama blizu nuli, ili u gubitku, dok kad „kamate padaju, profiti rastu“(jedan od šampiona naše „obrnute ekonomije“). Tako su rekordni bruto profit od 640 miliona evra, „naše“ banke ostvarile 2018.godine, dok su u 2017.godini uknjižile 524 miliona. Baš u godinama kad su kamate drastično padale. Dok je 2013.godine, bankarski sektor imao gubitak od 13 miliona evra. Sa višestruko većim kamatama.
Kako je to moguće, ljudi moji(Mladen Delić na jednoj utakmici u Ex Jugi). Lako. Tu su dozvoljeni minusi, laki keš krediti, naknade za održavanje računa i ostali nestandardni bankarski „prozvodi“. Kao i astronomske provizije za gotovinske uplate. Da ponovimo poraznu „matematiku“ od pre nekoliko nedelja. Jedna domaća, a „svetska“ banka, za administrativnu taksu od 226 dinara, uzima proviziju od 90 dinara. Druga velika svetska a „naša“ banka, na taksu od 400 uzima proviziju od100 dinara. (Čuvam uplatnice, ako ne verujete). Pa puta broj raznoraznih taksi i uplatnica svakog dana. Malo po malo. Do rekordnog profita.
Srećan Vam dan štednje. Samo da nam Bog da imamo šta da štedimo. Lako ćemo za kamate.
Autor je ekonomski analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
