Diplomirani botovi

 Da je tako, najbolji su nam dokaz doktori, naši inženjeri, medicinske sestre, vozači i građevinci koji masovno odlaze u „beli svet“. Nemačkoj, „gotovi“ stručnjaci i veći BDP, „našima“ mnogo bolja plata. Došlo vreme da su nam doktori, sestre i majstori najveća izvozna šansa. Kad bi nam platili transfere, na ime obeštećenja. Ovako propadoše velike uložene pare u školovanje i stečena praktična iskustva. Ostaje samo nada da će svojima u domovini slati pare. Da izravnamo bilans tekućih plaćanja. Kao od „Titovih“ gastarbajtera.

Samo što ni naše vlasti ne sede skrštenih ruku. Tražili su i našli alternativu onima koji odlaze. Nedavno mi jedan čovek, onako, iz potaje otkri tajnu. Koju je i on čuo, iz p(r)overljivih izvora. Već pet godina postoji fakultet, visoka škola ili akademija za „botove“. Nije znao šta tačno, niti da li radi o posebnom smeru nekog postojećeg fakulteta ili samostalnoj akademskoj ustanovi. Uglavnom, stiču se diplome diplomiranog, master i doktor bot. Već je prva generacija diplomiranih botova izašla. Oni najpotrebniji i najtalentovaniji, završili već posle 2 godine. Posao ne sme da čeka. Neki su na „državni posao“ krenuli još kao studenti. Od kojih većina nastavlja da vanredno studira. Uporedo sa radom. Diplomirali su i prvi master botovi. Reče čovek da je čuo da već ima i doktora botovskih nauka. NJima su navodno obećane razne „fotelje“, dok će jedan deo mastera i doktora ostati na fakultetu. Kao saradnici, asistenti i docenti. Interesovanje je ogromno. Iako se fakultet ne reklamira. Nema ni svoj sajt, flajere i brošure. Sve ide od „usta do usta“. Od grada do grada.

Ko se može upisati na ovaj fakultet? Svi sa završenom srednjom partijskom školom lepljenja plakata i potvrdom da su prisustvovali na najmanje 3 mitinga, i doveli u mesni stranački odbor po petoro „kandidata“. U slučaju velikog interesovanja (što je do sada bilo pravilo), prednost imaju kandidati koji imaju „botovske“ radove i priloge na društvenim mrežama. Nastavni planovi i programi takođe su „poslovna tajna“. Priča se da se na svim godinama obavezni predmeti botovska kultura i disciplina, tehnike komunikacije sa podređenim i pretpostavljenim, tehnike praćenja, dojavljivanja, uzbunjivanja i izveštavanja viših nivoa, partijska etika i estetika, borilačke veštine, ruski i engleski jezik kao obavezni, a kineski i arapski, kao fakultativni predmeti. Iako su mnoge stvari tajanstvene i nepoznate, zna se da svaki „akademac“ sa ovog fakulteta ima obezbeđen posao. Opisi posla, bez obzira na vrstu firme i institucije i njihove delatnosti, su isti ili slični. Radna mesta su najčešće pomoćnici i savetnici raznih rukovodilaca, referenti u ljudskim resursima, opštim i zajedničkim poslovima, zaštiti na radu i ekologiji.

Naravno, formalni uslovi i opisi poslova postoje da bi se zadovoljio pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i izvršio prijem. Tada se samo iznenada pojave. Najpre tajno dobijaju stvarna botovska zaduženja. Kao i podelu „teritorija“. Po sektorima i službama, kancelarijama i radionicama. U svoj posao iz sistematizacije se, naravno, ne mešaju. Zato nisu ni došli. Niti se školovali. Dalje napredovanje im isključivo zavisi od rezultata na glavnom botovskom poslu. Idu po svojim „teritorijama“, i stalno se smeškajući, zametnu razgovore i besede. Kad se upoznaju i „oslobode, prelaze na „intimnije“ teme. Ko, šta i kako. U firmi i ustanovi. A i šire. Uz obaveznu „kritiku“ svih nivoa vlasti. Da „ohrabre“ kolege. Zatim po okolnim kafićima sređuju beleške, selektiraju i donose zaključke i predloge. Pa konačnu agendu šalju dalje. Sa sve „sigurnim glasovima“.

Može li i kako (iz)boriti sa diplomiranim, master i doktor botovima. Prvi i najčešći savet je da svakog novog i pomalo čudnog, sa diplomom nepoznatog fakulteta, zaobilazite u širokom luku. Šta god vas pita, ne znate. Samo se „blesavo“osmehujte. Mada se ni tako nećete lako „sačuvati“. Diplomirani botovi su učili i naučili kako se prave simpatizeri i doušnici. Teška su vremena. Ako su „pripravnici“ za botove spremni da se „prodaju“ za sendvič i flašicu „Rose“, ili da neki vodeći „žuti“ postanu vodeći u sadašnjoj vlasti, što se zaposleni ne bi „prodali“ za veću platu i bolje radno mesto. Makar „izdali“ najbliže prijatelje i drugare.

Zato mnogi analitičari ovih i ovakvih vremena, predlažu potpuno suprotan scenario. Oštar jezik. Govori i piši sve što misliš. Ovima ovde i onima gore. Samo sačuvaj živce. Kad te budu „razvlačili“ kao Đilasa ili Jeremića. Ne mogu ti ništa. Nemoj, pa se ne boj.

P. S. Ovo mi reče neki drugi čo*ek. Mislim da zaslužuje mesto u najnovijim paradoksima „obrnute ekonomije“: Nemci najavljuju da će sledeće godine živeti bolje nego ove. Mi smo mnogo napredniji. Ove godine živimo bolje nego sledeće.

Dragan Vujadinović, ekonomski analitičar