Dobar, rđav, zao…

Koji su od strateške ciljne grupe postali strateška žrtvena grupa, dok država postaje sama sebi cilj. Narod i privreda „kukaju“, država i vlast se hvale. Da li zaista postoje i ko koristi ove „visoke stope“, niko ne zna. Samo se zna da su građani, bez obzira koliko to bilo paradoksalno, većinski saglasni sa pozicijom strateške žrtvine grupe. I tu saglasnost, potvrđuju glasovima na izborima. Sve kao u „majčici Rusiji“. Koja nas voli i poklanja (stare) vojne avione, a mi njoj NIS i naftu. Da li iko uopšte zna da bruto domaći proizvod Rusije iznosi 40 odsto BDP-a Nemačke i oko 50 odsto BDP-a Francuske. I da ruski ekonomski sistem nobelovac DŽozef Štiglic, kao i mnogi drugi, naziva „ortačko-državnim kapitalizmom“. Razum bi Evropu i Nemačku, srce Rusiju. Srce ciframa ne veruje.

Drugi paradoks sadašnjeg vremena je prihvatanje svih ekonomskih i političkih vrednosti i principa „dosovske“ vlasti od 2000. godine, uz istovremeno etiketiranje „dosovaca“ kao lopova, spoljnih neprijatelja i domaćih izdajnika. Kad su došli na vlast, dali su i prihvatili mnogo više, od onoga što su davali i prihvatali „žuti“, a oni ih „razapinjali na krst“. Mnogi tvrde, da bi Terazije gorele, da su „žuti“ potpisali Briselski sporazum. Zato bi „žuti“ trebalo da poraz na izborima, u maju 2012. godine, slave kao „drugi rođendan“. Drugim rečima, kao da su se vratile devedesete.

Tadašnji SM juniori, postali su AV seniori. AV postao SM. Prihvatili „dosovsku“ orijentaciju na tržišni kapitalizam i EU, a „dosovce“ anatemisali. Sve valja, samo „dosovci“ ne valjaju. Istine radi, „dosovci“ su prekinuli propadanje, autizam i izolaciju. Makroekonomski parametri su „eksplodirali“. Što i nije čudno, kad se zna kakvu su nisku bazu nasledili. Bruto domaći proizvod je sa „beznadežnih“ 13,8 milijardi evra, u 2008. godini skočio na 33,7 milijardi, da bi 2016. dostigao nivo od 34,1 milijardu evra. Rast beleži i BDP po glavi stanovnika i to sa 1.840 evra (na kraju 2001. godine) na 4.856 evra (u 2008), a na kraju 2016. zaustavio se na nivou od 4.821 evra. Javni dug je krajem 2001. iznosio 13,4 milijarde evra (97,7 odsto BDP-a), 2008. godine pao je na 8,8 milijardi, ili 28,3 odsto BDP-a, što je istorijski minimum zabeležen u prethodnih 30 godina, da bi krajem 2016. zabeležio skok na 24,8 milijardi evra (72,9 odsto BDP-a). Strane direktne investicije (SDI) su 2001. iznosile 184 miliona evra, 2008. godine 2,5 milijarde, a 2016. godine – 1,9 milijardi evra. Konačno, prosečna neto plata je 2001. iznosila 102 evra, 2008. godini skočila je na 402 evra, a 2016. godine pala je na 374 evra. Izvršena je privatizacija, savladana inflacija, uveden PDV, stigle su SDI. Ali, mnogo toga nije valjalo. Preduzeća su kupovana, ranije iznetim, „ostrvskim parama“, stigli su „kontroverzni biznismeni“, čija je glavna poslovna strategija bila „firma prosjak, gazda milioner“.

Narod i privreda, gladni potrošnje, zaduživali su se po visokim kamatama, a banke (uglavnom strane) „skinule su kajmak“. Stigla je partokratija u kojoj se daleko više cenila „podobnost od sposobnosti“, javna preduzeća, kao glavni „partijski plen“ su ostali jedini preživeli dinosaurusi u Evropi koji mnogo jedu, a malo daju. Konačno, stigla je još jedna pošast prvobitne akumulacije kapitala, korupcija, ili IMT(ima li mene tu). A zakona o poreklu imovine državnih i partijskih funkcionera, i pored stalnih zaklinjanja i obećanja, ni na vidiku.

Šta objektivnom analitičaru ostaje, nego da iznese sledeći zaključak. Peti oktobar i „dosovci“ su imali visoke evropske ciljeve i velikim delom uspešne rezultate. Negde su „omanuli“, negde zakasnili, negde razočarali. Zbog čega su 2012. godine kažnjeni (ili nagrađeni) gubitkom vlasti. Kad se sve sabere i oduzme, nesumnjivo su imali važnu i pozitivnu ulogu. Posebno je 2008. godina bila vrlo uspešna. Posle je došla SEKA (svetska ekonomska kriza).

Zatim su 2012, posle SEKE, došli SM juniori. Sa svojom TV ekonomijom. Gde su u životu (osim na TV), svi makroekonomski parametri najpre drastično pali, da bi blagi oporavak počeo 2015, koji je nastavljen i pojačan 2016. godine (osim javnog duga koji je daleko veći, i plata koje su još nekoliko procenata niže u odnosu na pretkriznu 2008). Tako da bi, umesto vređanja i omalovažavanja „dosovaca“ SM juniori, odnosno AV seniori, trebali da otvorenu kažu: „Posle osam godina koje su pojeli skakavci, opet počinjemo od nule. Zahvaljujemo se dosovcima što su nam ostavili u nasleđe evropske ciljeve i solidne rezultate. Imali su i grešaka na kojima ćemo se učiti. Još više na svojima. Shvatili smo da narodu i privredi treba mnogo više od naše TV ekonomije. Trudićemo se. Znamo šta treba. I studenti nam u tome pomažu“.

Autor je ekonomski analitičar