Doći će pare, ali će jare da crkne

Previše je važno da se još jednom ne oglasimo. Sadašnje (Lajkovac – Ljig, Ljig – Preljina) i nove (Surčin – Obrenovac, Obrenovac – Ljig) deonice Koridora XI vrede preko milijardu evra, rekonstruisane i „ubrzane“ pruge najmanje 600 miliona, koliko i termoelektrana Drmno, pa obilaznica oko Beograda. Kad se sve sabere, dve i po milijarde evra. Novog javnog duga. Što je neminovno i opravdano. Nijedan dug nije „dobar“. Ali je „najbolji“ onaj za (auto) puteve i pruge. Kao osvedočene ekonomske multiplikatore koji pokreću ukupnu ekonomiju i dovode investitore. Treba li bilo šta dalje objašnjavati i dokazivati. U sremskim opštinama pored auto-puta hala do hale. U „skrajnute“ sredine, daleke od auto-puteva i pruga, niko neće. Naša kolumna je davno uspostavila dijagnozu. Ko se zadužio, a napravio auto-puteve, kao Hrvatska, investirao je u budućnost. Vratiće mu se. Ko je javnim dugom finansirao tekuću potrošnju i deficite, „pojeo“ je budućnost.

Tako da na prvi pogled izgleda da su pomenute dve i kusur milijarde dobra investicija. Ostaće putna i pružna infrastruktura, da njome „doputuju“ novi investitori. Kao najpotrebnija i najpoželjnija grupa „putnika“ za opstanak, život i Evropu. Mnogo loša strana je što se radi o međudržavnim ugovorima, bez tendera, kao stvorenim za IMT (Ima li Mene Tu). U kojima država vraća kredit, a strani investitori sami rade i pare „vraćaju“ u svoje države. Našim podizvođačima ostavljaju „mrvice“. Dakle, žrtva ovog modela su domaći putari. Dok se na ovaj način izgrade putevi i pruge, oni će nestati. Od svetskih „graditelja“ ostaće sitni lokalni „putarčići“. Bez nove opreme i mladih inženjera. Zato bi, u ovim vremenima, kada je referentna kamatna stopa ECB (Evropske centralne banke) jednaka nuli, bilo daleko bolje da država uzme dugoročne kredite. Da raspiše javni tender, pa ko od naših „referentnih“ putara ponudi manju cenu, njegov je posao. U oba slučaja ostaju putevi, pruge i javni dug, a sve ostalo je suprotno. Kod direktnih kredita Kineza, Azerbejdžanaca i Rusa uvozimo radove i izvozimo pare iz kredita. Kvarimo spoljnotrgovinski bilans (povećavamo deficit) i „ubijamo“ domaće putare. Kod državnih „tenderskih“ kredita dodatno povećavamo BDP i spasavamo naše putare i građevince. Umesto da uzmemo i „jare i pare“, nama će ostati pare (putevi), ali će jare (naši putari) da crkne. Ako su pre nekoliko godina, pre SEKE (svetske ekonomske krize) i visokih kamata kineski i ini međudržavni ugovori bili „spas“, sada, kada ima mnogo para sa nikakvim ili beznačajnim kamatama pa svi beže u direktne investicije sa kakvom-takvom kamatom, nužno treba koristiti drugi model. Svima je to jasno, osim „našima“. Koji se hvale i slikaju sa ugovorima i „memorandumima“ što kvare državne spoljnotrgovinske bilanse i „sahranjuju“ naše putare. Ako je za neku „vajdu“, naša kolumna ih neće zaboraviti.

Sad malo o novoj najvažnijoj funkciji u našem sistemu. Koja se o svemu i za sve pita. I inače je naš premijer uvek inovativan i originalan. Prvo je bio PPV (prvi potpredsednik vlade), pa premijer i na kraju mandatar. Ruku na srce, ovo najnovije zvanje je „pogodak u sridu“. Svi ministri, državni sekretari i sve državne funkcije su u „tehničkom mandatu“, osim mandatara. Niko ništa ne može i ne sme. Glavni odgovor na sva pitanja i dileme je „nemojte ništa pitati ili moliti dok se ne formira vlada“. Tako da se mandatar, koji jedini nije u „tehničkom“ nego u stvarnom mandatu, za sve pita. Sve može i sve sme. I ranije se za sve pitao. Samo što su mu tada saradnici dobrovoljnim konsenzusom preneli svoja ovlašćenja. Stoje iza premijera, ćute, ne trepću. Sada mu ne trebaju fikusi. Mandatar omogućuje to isto, samo sada „po ustavu i zakonu“. Odmah shvatio premijer da je veći „premijer“ kao mandatar nego kao premijer. Pa se preračunao. Što bi onda žurio sa vladom. Od kraja aprila „mandatuje“. Prvo je obećao vladu krajem maja a najdalje do početka juna. Sad je očito da će čekati do kraja. Pominje da možda neće ni formirati vladu. Nego onaj koga on predloži. Da li je to, posle PPV (prvog potpredsednika vlade), P(premijera) i M(mandatara), na pomolu neka nova funkcija? Na primer, opet PPV. Samo sada sa novim značenjem. Počasni Predsednik Vlade. Za sve se pita, ni za šta ne odgovara. Odgovara formalni „premijer“. Bumo videli. Do tada nam ostaje mandatar. Niko ne sumnja da će posle mandatara sve ostati isto. Samo će se ime promeniti.