Dokoni popovi i jariće krštavaju

Posle besmislenih dnevnica od 150 dinara, kojima se naša kolumna uvek čudila, došlo je najnovije tumačenje troškova prevoza na posao i odlazak sa posla. Neke pametne glave izmislile da se maksimalni mesečni neoporezivi iznos ovih troškova od 3.914 dinara po „glavi zaposlenog“ može isplaćivati samo ako se kupi mesečna karta preko firme, prilože dnevne ili višednevne karte prevoznika, ili fiskalne račune za gorivo za one koji idu svojim kolima. Najgore su prošli radnici biciklisti i pešaci. Ni dinar za troškove prevoza. Važno je da vežbaju duh i telo. Iako velika većina pešači i „probija“ se biciklom do posla, da uštedi 4 hiljade. Što da se bogate na državni račun?!.

I tako, hrpa papira za nepune 4 hiljade. Desetine novih registratora. Pa puta broj zaposlenih. Ko ima 100 i više radnika mora zapošljavati nove knjigovođe. Treba sve proveriti, proknjižiti i odložiti. Stalno ažurirati. Ako, ne daj Bože dođu finansijska ili poreska, Pogledate kartoteku. Na registratoru piše: Petar Petrović, Prevoz. Kolji vola za kilo mesa. Kako se u narodu kaže.

U eri sveopšte digitalizacije. Dok premijerka za digitalizaciju ćuti. Dakle, slaže se. Mnogi se čude što se Privredna komora i Sindikati takođe više i oštrije ne oglašavaju. Šta to radite, bre. Je li tako pomažete poslodavcima i zaposlenima. Umesto da država sa suficitom, koji stvaraju privrednici i građani, svoje „finansijere“ dodatno rastereti, ona im ne daje ni da skromne troškove prevoza od nepune 4 hiljade, isplate kao neoporezivi trošak. Na način koji najviše odgovara zaposlenim. Neko mesečnu kartu, neko keš. Kome šta odgovara. Da ne „otimaju“ radnicima pešacima i biciklistima dodatni budžet za hranu i komunalije.

Kažu da su ove mazohističke i realno nesprovodljive mere uvedene da se „ujure“ dodatne pare za GSP. Kako reče PZG (Prvi Zamenik Gradonačelnika) od 700 hiljada zaposlenih samo 114 hiljada kupuje mesečne karte. Od karate GSP zaradi 7 a dobija od Grada i države subvencije od 24 milijarde. Sa tolikim minusom, neće im ni prethodna bizarna mera pomoći. Više će da košta. Za GSP najpre treba ustanoviti stvarnu dijagnozu i prepisati prave lekove. Na primer, zašto penzioneri Beograda, stariji od 65 godina(takvih je većina) plaćaju godišnju pretplatnu kartu od 407 dinara. Mesečno nepunih 34 dinara. Ili jedan(!?) posto u odnosu na cenu redovne mesečne karte za prvu i drugu zonu. Prosto ne znaš, da li ih nagrađuju ili ponižavaju. Kad bi plaćali mesečno po hiljadu dinara(desetak posto manje od karata za đake, studente, invalide i bolesne) GSP bi, za najmanje 400 hiljada penzionera, na godišnjem nivou „ujurio“ skoro 5 milijardi dinara.

Sa 500 dinara mesečno, dobija se dve i po milijarde. Zna se da penzioneri prvi staju u redove za plaćanje svih računa. Ako je 407 dinara godišnje, kompenzacija za niske penzije i smanjenje za 10 posto, gde su ostale kolege. Po selima i varošima provincijske Srbije. Ako Grad i Srbija penzionerima Beograda, godišnje vanredno daju po 12 hiljada dinara(kad bi mesečna karta bila hiljadu dinara), zašto svim ostalim penzionerima ne isplaćuju godišnji dodatak od 12 hiljada. Ako ne može u kešu, neka država subvencioniše prevoznike(autobuski prevoz i vozovi), da penzionerima pruži besplatan prevoz. Da posete doktore, banku ili poštu, svoje u prestonici i drugim velikim gradovima. Naravno, to je nemoguće, kao i godišnje karte od 407 dinara u Beogradu. A ipak moguće.

Umesto što jariće krštava, dokoni Pop je trebao da dođe na Slaviju. Da vidi to beogradsko ljudsko poniženje. Na stanici „miting“. Čekaju „tries keca“ i „dvaes dvojku“. Da stignu na Terazije. Do posla ili Zelenog venca. Da hvataju buseve za Novi Beograd i Banovo brdo. Od neviđenih gužvi, autobusi dugo ne mogu da se zatvore. Unutra „dušegupke“. Odmah se setimo kako je nekad Čaušesku govorio, kad su se građani smrzavali u stanovima, na programiranih 15 stepeni. Zdravije su za telo u glavu što niže temperature. Setimo se i istinite priče iz naše kolumne iz vremena kada je na Slaviji(opet) građena fontana i plato. Jedna „naša“ Švajcarkinja, koja je posle mnogo godina došla u prestonicu, sa čuđenjem se pitala: „Što kod vas, ovako muče narod“. Zato ne mučite građane. Jeste šetnja „zdravija“, ali ljudi žure. Ako ste već ukinuli „trole“, duplirajte autobuse prema Slaviji.