Dve priče sa naravoučenijem

Tokom januara Leta Četrnaestog trebali da se dokapitalizuju kapitalom iz Crne Gore, pa nisu. Situacija napeta i konfuzna, kreditna aktivnost skoro potpuno zaustavljena. Kad li, na narečenom skupu, stigoše reči ohrabrenja i optimizma. Decidirano reče rukovodstvo – danas je petak(beše neki petak početkom februara), od ponedeljka počinjemo da radimo punim jedrima. Bićemo opet ono što smo bili. Na kraju su svi pozvani na zajednički „molitveni“ ručak. Taman kad su palili automobile i krenuli ka „ručku“, zazvoniše mobilni – vratite se, imamo novo saopštenje. Koje je bilo kratko i jasno. Sve što smo do sada pričali ne važi, danas je NBS donela rešenje o trajnoj zabrani rada naše banke. Ne samo da više nema rada, nego ni posla za vas(nas).

Sad mnogi „mudruju“(neki tvrde, neki nagađaju) da je to čisto „politička“ odluka. Da se neko moćan osveti akcionarima(mada je, kako se čulo, Miško prodao svoj „kontrolni“ paket akcija) i rukovodstvu. Te da je Narodna banka donela „ishitrenu“ odluku, jer se banka mogla spasiti. A sa njom mnogi deponenti, čiji

e novac (sve preko 50.000 evra, i nezavisno od iznosa za velika pravna lica) ko zna koliko biti zarobljen i u kom procentu namirem posle sprovedenog stečaja. Jadni ljudi, šta ih je, ni krive ni dužne, snašlo. Cedi se suva drenovina, pa se to isceđeno „zarobi“. Opet sa druge strane, takva je tržišna ekonomija. I ekonomsko propadanje je permanentna opcija.

Druga priča je iz komšiluka prestonice. U najvećoj srpskoj firmi, pokrenutoj „planom B“ tadašnjeg „dvostrukog“ ministra(finansija i privrede), jednog dana, opet negde u februaru Leta Četrnaestog, skupljali pare za 5.300 radnika. Virtuelni Fond za razvoj(koji mesecima ne radi, ali kad „zagusti“ on zasedne i donese „teške“ odluke) pustio pare. Skupilo se na tekućim računima pola milijarde, platni spiskovi se overavaju i taman kad je trebalo da se sve „ukuca“(kod nas se dan primanja plata popularno zove „spasovdan“), cela uprava u šoku. Sa računa nestale pare. Državnom privrednom društvu, kome je država prebacila pare za redovnu subvenciju, menice za neplaćeni energent pustilo drugo državno javno preduzeće. Gde baš sad, i kako baš da plene državne pare za plate. Očito oni koji daju pare, uključujući i šefa, nisu znali za „niski udarac“. Što bi površnom posmatraču trebalo samo da znači da se ovde ne zna ni ko pije ni ko plaća. Oni koji malo bolje prate i rezonuju, znaju u kom „grmu leži zec“. Dobio priliku direktor da se osveti „svojoj“(resornoj) ministarki. Koja ga stalno kinji, ali mu ništa ne može. Radio svoj posao, „uterivao“ dugove. Konačno, i blokade računa su ekonomija. Makar su platili gas. Oni iz prve priče ostali bez para, a ništa od rashoda nisu platili.

Nego, što smo mi sve ovo „trućali“. Ako nema naravoučenija. Kako nema, samo se nacrtalo. Ima PPV većinu, vlast i silu i tek će je imati posle trijumfa na izborima. Sve će moći, osim da ostvari glavni cilj i prioritet. Rast privrede, investicije, zapošljavanje i bolji život. Prethodne dve priče pokazuju da u izvršnoj vlasti nema sinhronizacije, da partokratija i partijski kadrovi donose odluke a ne znaju „materiju“, da neki i dalje imaju autonomiju u svojim feudima. Politika siluje ekonomiju. Koja će, kroz neumitne cifre, pre ili kasnije, uzvratiti udarac.

Dakle, naravoučenije je jasno. Imate vlast i moć. Ne uzimajte nikoga „tuđeg“. Da ne bi imali prethodne (ne)zgode. Pustite da se struka bavi ekonomijom. Nipošto one ex katedra. Samo one koji su imali privatni biznis i (ponešto)naučili, i one koji su uspešno vodili velike firme(jedan višegodišnji direktor stalno tvrdi da „ekonomski“ ministri mogu biti samo oni koji su svakog dvadesetog prolivali „znoj i suze“ da obezbede plate zaposlenima). Ako nemate ovakvih svojih, tražite. Nasuprot, ako ekonomiju date „partijcima“(a oni će to i te kako tražiti), kojima su članstvo i zasluge najveći kvalitet, biće kao i sada. Sve što treba da raste, pada. I obratno.

Autor je ekonomski analitičar