Ekonomija u doba korone

Ne sme da bude „obrnuta“ (kao što je najčešće sada), a nema para da bude normalna. Naša država (čitaj: Predsednik) se prioritetno odlučila na zdravstvene i bezbednosne mere. Da se spašavaju građani.

Od tragičnog italijanskog scenarija. Uveden je policijski čas, zatvorene granice, potpuno zabranjeno kretanje starijim od 65 godina, u osam uveče se sve zatvara, najavljuje se i potpuna zabrana rada javnog prevoza, tržnih centara, restorana i kafića.

Svega onoga gde se može okupiti više ljudi. Prihvaćen stav epidemiologa da jedino boravak u stanovima i kućama može sprečiti, ili bar ublažiti geometrijski rast zaraženih od virusa.

Svi najviši zvaničnici angažovani u kriznim štabovima, tako da privreda još čeka. Šta će sa njom biti. Istina, Predsednik je odmah obećao da niko u javnom sektoru neće ostati bez posla, niti će mu se smanjiti plata. Istovremeno je apelovao na poslodavce da ne otpuštaju radnike. Tako je makar 700 hiljada zaposlenih zaštićeno. Iz budžeta.

Koji je pun para. Kao skladišta Robnih rezervi pšenice. Šta će biti sa onih preostalih milion i trista hiljada zaposlenih u privatnom sektoru. Kojima država već inače duguje.

Rekli smo prošlog ponedeljka da je u prethodnih osam godina (2012-2019), BDP ukupno porastao za 15, a prihodi državnog budžeta 62 posto.

Preko četiri puta sporije je rasla privreda od poreskih prihoda. Ako je dužnik do sada zaboravljao svoje dugove, više ne sme. Kad su zaštićeni (plate i radna mesta) oni koji troše tuđe pare, smeju li ostati na ulici oni koji su se godinama odricali, da država, iz velikog deficita, pređe u suficit. Ostaće na ulici, ako država ne počne vraćati dugove.

Pošto poslodavci, kojima je merama za zaustavljanje korone, zabranjen ili ograničen rad, nemaju. Za sada je samo NBS „izašla“ sa merama. Referentna kamatna stopa smanjena na 1,75 posto godišnje, uveden moratorijum na otplate i zabrana obračuna zateznih kamata u naredna tri meseca. Vlada je donela samo zabranu dizanja cena za 30 grupa proizvoda. Para za očuvanje radnih mesta i firmi još nema.

Ne možemo se porediti sa Amerikom i Nemačkom.

Koje su za privredu izdvojile skoro hiljadu milijardi. Iznose kredita bez kamate i sa zamrzavanjem otplata, preduzeća mogu da biraju. Posebno srednja, koja Nemci zovu „kičma privrede“. Onima koji ostanu bez posla, država daje minimalac od 1.470 evra.

Ako su Nemci i druge velike zemlje neuporedive, komšije nisu. Od njih moramo „prepisivati“.

Tako je Hrvatska izdvojila skoro 4 milijarde EUR i oko 60 konkretnih mera za očuvanje radnih mesta, isplatu plata i ostale vidove pomoći privredi. Mogu se odložiti otplate kredita i plaćanje poreza i doprinosa na tri meseca.

Pa još tri ako bude trebalo.

Neisplaćeni porezi i doprinosi zatim se isplaćuju 24 meseca, bez kamate.

U posebno pogođenim sektorima (hotelijerstvo, turizam, svi vidovi saobraćaja i sl.), država će isplaćivati za svakog zaposlenog koji bi ostao bez posla, minimalnu zaradu od 430 evra. Poslovne banke će obezbeđivati beskamatne kredite za likvidnost i plate preduzećima, i beskamatne zajmove opštinama i gradovima, fondovima zdravstva i penzionog osiguranja. Slično je reagovala i Crna Gora.

S tim da je opštim merama, dodala i „lične primere“. Svi članovi vlade se odriču po pola plate, a obustavlja se isplata budžetskih sredstava za isplatu naknada komisijama i članovima nadzornih i upravnih odbora javnih institucija i preduzeća.

Dakle, Srbija još čeka mere za očuvanje radnih mesta i pomoć privredi. Koja mora da radi. U evidentnom „sukobu interesa“ zdravstvenih i ekonomskih problema, vlada mora biti razumna i razložna.

Ne može preko noći, ali ne sme ni da se dugo čeka. Preduzeća i zaposleni moraju da (pre)žive.

Bez države ne mogu. I to kakve. Bogate i moćne. Kako stalno ističu (i kad treba, i kad nije umesno) Predsednik, Premijerka i Mali. I dužne, mi dodajemo. Svojoj privredi i građanima. Zato što više para preduzećima. Za dugove, i za koronu. Preduzeća će posle vratiti kroz poreze i doprinose.

Konkretne mere ne moramo izmišljati. Samo „prepisati“ od komšija, i malo prilagoditi. Mi ćemo specifikaciju mera „obrnute ekonomije“ dati sledećeg ponedeljka. Nema više karaktera. Sad samo napominjemo da se domaći i međunarodni transport roba u oba smera, mora održati po svaku cenu. Da bi u fabrikama imalo šta da se proizvede i izveze.

Makar u komšiluk. Evropsku uniju i zemlje CEFTE. Kao i da se država mora zadužiti i planirati budžetski deficit. Za spas preduzeća i građana.

Autor je ekonomski analitičar