Prošlog ponedeljka (30. 3) smo pred čitaoce izneli naš program. Sutradan je ministar Mali izneo program vlade, “težak” 5,1 milijardu.
Setiti se, mi smo unapred čestitali, ako vladin program bude “skuplji” od naših projektovanih četiri milijarde. Posle “prvog čitanja” odustali smo od čestitki. Bilo nam je nešto čudno, Da zajedno pogledamo sledeću tabelu.
Da ne objašnjavamo pojedine vrste pomoći. Piše u tabeli, a šire opise su svi čuli i videli na televizijama i čitali u novinama.
Da se fokusiramo na oblike finansiranja. Država jeste izdvojila 5,1 milijardi evra, ali toliko ni blizu nije direktno dala. Jedno je dati (žive pare), a sasvim drugo odložiti i pozajmiti.
Direktno daje 1,4 milijarde evra (tačka 2.u tabeli), ili 167,3 milijarde dinara. Što je 27,5 posto od ukupne pomoći. Malo više od četvrtine. Za kredite privredi za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva (tačka 3.u našoj tabeli) preko Fonda za razvoj(200 miliona evra) i poslovnih banaka sa garantnom šemom države (2 milijarde evra) izdvaja se ukupno 264 milijarde dinara, ili 2,2 milijarde evra.
Što je 43,4 posto od ukupne pomoći. (Garantna šema znači da će država biti solidarni jemac za kredite za likvidnost i pokretanje proizvodnje, ali se i ona mora obezbediti od strane direktnih korisnika. Slično kad daje garancije javnim preduzećima – EPS-u ili JP “Putevi Srbije”). Treća grupa mera iz sfere fiskalne politike (tačka 1.u našoj tabeli) “vredi” 161 milijardu dinara, ili 1,35 milijardi evra, odnosno 26,5 posto.
Obuhvata odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade u vreme vanrednog stanja, do početka 2021. godine, uz mogućnost plaćanja na rate , bez kamate na 24 meseca (140 milijardi evra), kao i odlaganje plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine(21 milijarda dinara). Dosta para, uz veliko “ali”.
Država ništa ne poklanja, samo privremeno odlaže. Za bolja vremena. Za ona preduzeća i preduzetnike koja preostanu i oporave se. U ovu grupu mera svrstano je i oslobađanje davalaca donacija, u proizvodima i uslugama, zdravstvenim ustanovama za borbu protiv koronevirusa, od obaveze plaćanja PDV-a.
Ova mera nije numerički izražena, jer se i ne zna potencijalni iznos ovih donacija. Konačno, u rubriku “ostale mere” (tačka 4 naše tabele) smo svrstali moratorijum na isplatu dividendi osnivačima do kraja godine, gde je planirano 16 milijardi dinara, ili oko 136 miliona evra, odnosno 2,6 posto ukupne pomoći.
Što se ova prinudna pomoć poslodavaca svojim firmama, smatra državnom “pomoći”, zaista ne znamo.
Konačno, stvarna pomoć države je 27,5, odlaganje obaveze plaćanja poreza 26,5, kreditiranje privrede 43,4 i odricanje poslodavaca da troše svoje dividende 2,6 posto. Nedovoljno. Naša “obrnuta ekonomija” je tražila 4 milijarde evra direktne pomoći.
Setite se – tromesečna neto zarada za najmanje 40 posto zaposlenih po 40 hiljada dinara, smanjenje zbirne stope poreza i doprinosa i doprinosa u vreme trajanja vanrednog stanja za 40 posto i trajno za one firme koje su prestale sa radom, smanjivanje akontacija poreza na dobit za 50 posto, subvencionisanje kredita za likvidnost sa najmanje 500 do milijardu evra, da se iznosi socijalnih davanja dupliraju i da se plaćanje poreza i doprinosa i kredita odloži za “bolja vremena”.
Znači da Program mera mora hitno na “popravni”. Da se direktna davanja države povećaju najmanje na 4 milijarde evra.
Zaposlenima za očuvanje radnih mesta, smanjenje poreskih stopa za vreme vanrednog stanja, subvencionisanje kredita (najmanje 30 odsto) preduzećima i preduzetnicima, mnogo veća socijalna davanja. Saslušati i mnoge druge predloge koje daju privrednici i struka. (Opet se na delu vidu opravdanost naše višegodišnje teze da nam nema “zlatnog doba” dok premijer i “ekonomski” ministri ne budu privrednici). Takođe, meru za stimulisanje tražnje u vidu poklona po 100 evra svakom punoletnom građaninu treba hitno “povući”.
Bila bi smešna, da nije žalosna. U vanrednom stanju treba pomoći onima koji nemaju. Nezaposlenim, penzionerima i zaposlenim sa primanjima ispod 40 hiljada Oni će povećati potrošnju. Posebno molimo da se ne zaborave seljaci. Makar duplirati direktna davanja po hektaru. Gde će jadni ljudi sa povrćem i ranim voćem, kad su zatvorene pijace.
Autor je ekonomski analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
