Ekonomski nojevi

Događaji na ulicama i trgovima, još ih nisu pokolebali. Bolje „zatvoriti oči“, nego napustiti fotelju(e). Poslednjeg dana februara Leta Devetnaestog, Finansije objavile zvanične podatke za 2018. godinu. O čemu smo „naširoko“ nedavno pisali u tri povezane kolumne „Da rezimiramo“.

Tada smo se oslanjali na nepotpune makropodatke podatke Ministarstva, objavljene 25. januara. U kome je dosta parametara dato za period januar – novembar. Nisu stigli da sve urede. Sve su „sredili“ u poslednjem pregledu od 28. februara. Osim, osim…Pogodili ste. Opet nema decembarske plate.

Ostao prosek za period januar-novembar od 49.397 dinara, ili oko 117,7 evra. Što je nema, kad su svi objavili zvaničan podatak da je prosečna plata u decembru iznosila 52.372 dinara, ili 442,8 evra. Tako da prosečna plata za celu 2018. godinu iznosi oko 420 evra. Neki „zli jezici“, pozivajući se na „dobro informisane izvore“, tvrde da Finansije još nisu objavile podatak za decembar, jer je Predsednik „odredio“ da su one bile 465 evra. Gde da stradaju za „pišljivih“ 23 evra, po jednom zaposlenom . Glavu u pesak i ćuti. Najduže opstaju ekonomski nojevi.

Ako sadašnji ministar finansija „mudro“ ćuti, progovorio bivši. Onaj koji je sproveo fiskalnu konsolidaciju i sprečio bankrot koji se nadvio u našoj ekonomiji, u godinama „koje su pojeli“ skakavci. Kada je budžetski deficit u tri godine(2012 – 2014) dostigao oko 6,5 milijardi evra, a javni dug povećan još više. Čak do „opasnih“ 75 posto BDP-a. Za tog istog ministra profesora su mnogi tvrdili da je takođe „ekonomski noj“. Sve zna i vidi, ali ćuti. Čak i to da su mu preuzeli i zasluge za fiskalnu konsolidaciju.

Svako malo „napredniji“, hvalio se velikim uspesima. Dok je ministar autor ćutao. Čak i kad je dao ostavku. Sad se konačno pojavio u NIN-u. Reče što i naša kolumna i mnogi ekonomski analitičari tvrde odavno. U prethodnoj kolumni mi smo preneli procenu da će nam trebati stopa rasta BDP-a od 6 posto u narednih 30 godina, da bi stigli sadašnji nivo BDP-a po stanovniku u zemljama Evropske Unije.

Eks ministar je izračunao da bi sa prosečnim rastom BDP-a u poslednjih 10 godina(ukupno 12,5 posto za 10 godina, ili tek nešto više od posto prosečno godišnje), Srbiji trebalo 185 godina da stignu sadašnju kupovnu snagu 15 starih članica EU. Dok zemljama CIE(Centralne i Istočne Evrope) koje su prethodnih godina postale članice EU, treba (samo) 20 godina da ostvare isti cilj.

Trebalo bi i nama samo 20 godina, kad bi godišnje BDP rastao po 8 posto, 24 godine po 7 i već pomenutih 30 godina po 6 posto rasta BDP-a. Nije se ni moglo više kad je Srbija po kvalitetu institucija(finansijski i poreski sektor), vladavina prava, pravosuđe, zaštita poverilaca, sistem upravljanja u državi i javnom sektoru, stepen korupcije), na 106 mestu od 140 posmatranih zemalja.

Zatim se oglasio i drugi profesor. Predsednik državnog Fiskalnog“ saveta. Sa poznatom dijagnozom – da je privredni rast u Srbiji već duži niz godina sporiji od rasta u zemljama CIE(Centralne i Istočne Evrope“. Pa nam je posledično, BDP po stanovniku duplo manji od zemalja CIE. Da bi postepeno smanjivali razlike, moramo imati rast BDP-a makar za 1 posto veći od prosečnog rasta BDP-a zemalja CIE.

Zatim se ređaju dobro poznati „uzroci“. Između ostalog i javne investicije. Iako su povećane u odnosu na prethodne godine, u 2018. godinu su iznosile 3,8 posto u odnosu na BDP, dok je prosek u zemljama CIE 4,5 posto. Bez dobre infrastrukture, nema ni dobre privrede.

Dakle rast, rast, rast… Jedina formula. Koju su, sa velikim zakašnjenjem(u odnosu na našu kolumnu i druge „prve petlove“, dijagnosticirali(zajedno sa odgovarajućom terapijom) i naš „Davos“(Biznis forum na Kopaoniku). Kasno su se „probudili“. Bolje i tako, nego da se i dalje „plaše“. Kao Finansije. Autocenzura je ipak (pro)radila. Da je nije bilo, bezuslovno bi vladi prezentirali „obavezne instrukcije“ za privredni rast. (Slične onima koje je naša kolumna, u konsultacijama sa „strukom“, nedavno predložila).

U centru će biti vraćanje duga privredi. Kojoj je uzeto mnogo, da bi se državni deficit pretvorio u suficit. Stradao je privredni rast. Da bi se ubrzao, treba krenuti suprotnim putem. Stimulisati privredni rast. Na prvom mestu su porezi i doprinosi na zarade.

Naša kolumna je već odredila „meru“. Da se neoporezivi deo zarade sa 15 poveća na 20 hiljada dinara, a porezi i doprinosi sa sadašnjih 62 posto na neto zarade smanje za 10 posto, na 56 posto. To bi značilo uštede za poslodavca od 4.000 dinara mesečno po glavi zaposlenog, ili 48.000 godišnje. Međutim, država se hvali da je smanjila opterećenje privredi za 400 dinara mesečno po zaposlenom(ukinut doprinos „za nezaposlenost“ na teret poslodavca od 0,75 posto).

Što reče još jedna profesorka i eks državna funkcionerka (Milica Bisić) – kakav brži privredni rast, kad smo poslodavce stimulisali sa 6 hiljada dinara godišnje po jednom zaposlenom!?

Autor teksta je ekonomski analitičar