Fontana i đački vaučeri

Pa smo premijerki predložili da kod (naj)višeg nivoa izdejstvuje da se i našim đacima, posebno prvacima, nešto pokloni. Da namenski i ciljano smanjimo budžetski suficit i neke druge rashode, e da bi se makar malo smanjio demografski deficit. Koji je samo prošle godine, premašio 40.000. Više umrlih, nego rođenih. Kad im se doda tridesetak hiljada „iseljenika“, eto naše „crne statistike“. Demografski deficit od jedan odsto na godišnjem nivou. Blago nama „crnima“. Makar će nam i dalje brže rasti BDP po glavi stanovnika od rasta ukupnog BDP-a i smanjivati stopa nezaposlenosti. Smanjuje se baza. Pored pohvala za ideju, imali smo i nešto primedbi. Kakva pomoć đacima bogataša. Dosta su dobili od „prvobitne akumulacije“. Još da im država poklanja. Naravno da se slažemo. Đački dodatak ne treba svi da dobiju. Država već zna kako i kome treba. Isti, ili slični, koji su mogli da podignu „vaučere za banje“ (pun naziv: vaučeri za subvencionisanje korišćenja usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima).

Pravo na „turističke“ vaučere imaju ugrožene grupe. Penzioneri, nezaposleni, poljoprivrednici i korisnici socijalne pomoći (bez ograničenja), zaposleni sa platom manjom od 60.000. Procena je da će u ovoj godini vaučere od po 5.000 dinara iskoristiti 100.000 korisnika, koji po Zakonu o turizmu, na to imaju pravo, odnosno nešto više od četiri miliona evra. Dosta za nepunih 70.000 đaka-prvaka. Malo za gotovo 800.000 osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji (540 osnovaca i 250.000 srednjoškolaca). Zato kriterijumi za „đačke vaučere“ moraju biti restriktivniji. Bez ograničenja, vaučere bi mogli da dobiju samo korisnici socijalne pomoći i ugrožene grupe (na primer Romi). Nezaposleni i poljoprivrednici bi morali da dokažu da nemaju drugih značajnih prihoda. Zaposleni i penzioneri sa prosečnom platom ili penzijom manjom od 30.000 dinara, takođe bi bili potencijalni korisnici. Gruba procena kaže da bi to bilo najviše oko 100.000 korisnika, koji bi dobili 150.000 vaučera za osnovce i srednjoškolce. Puta najmanje 8.000 dinara, ukupno 1,2 milijarde dinara, ili 10 miliona evra. Što je malo više od jedan odsto ukupnih budžetskih prihoda. Zar je to tako mnogo. Za naše đake. U zemlji budžetskog suficita i demografskog deficita. Naravno, za vaučere se ni bi dobijao keš. Bili bi namenski, za knjige, sveske i pribor, kod dobavljača.

Sad malo o „najvažnijoj sporednoj stvari“ u prestonici. Fontani na Slaviji. Kao uslovno povezanoj temi. Nijedan javni objekat u poslednje vreme nije izazvao toliko kontroverzi. Oni sa „crnim“ naočarima, Fontanu vide kao deo „predizbornih iskopavanja“. Koja su iz centra prestonice isterala vozila i pešake. Da „lutaju“ sporednim ulicama. Kažu da je koštala dva miliona evra. Dok oni sa „ružičastim“ govore o 500 gradilišta, infrastrukturnom bumu, najezdi turista. Mi se nećemo mešati. Ako treba, Fontani neka „sude“ struka i gradski odbornici. Samo hoćemo da primetimo, da Fontana pomalo liči na izgradnju Skadra na Bojani, iz epske narodne pesme. Radnici danju grade, neko noću ruši. Fontana, sa sve muzikom, je otvorena za vozila koja prolaze kružnim tokom na Slaviji pre nekoliko meseci. U sredini fontana, okolo auti, autobusi, tramvaji i trole. Pešaci ne mogu ni blizu da priđu. Kamoli da se slikaju i baze novčić sa sreću. Pre mesec dana Fontana stala. Nestalo vode i muzike. Počela rekonstrukcija Slavije. Koja još traje. Fontanu skoro zatrpali. Spoljni travnati prsten uništen. Moraće opet da se čisti, puni i popravlja.

Tako najzad stigosmo do našeg pitanja. Zar nije trebalo istovremeno rekonstruisati kružni tok, tramvajsku mrežu, i graditi fontanu. Pa da se pusti sve odjednom. Nego prvo ono u sredini, pa onda okolo. Posle opet ono u sredini. Tolika struka i pamet, pa se sve pomešalo. Ili se o svemu neko drugi pita. Kakva struka, važne su „ružičaste“ naočari. Sve će ovo odneti još lepih para. Od „đačkih“ vaučera. Samo se na Fontani mogla uštedeti petina. Fontana and comp. ne bi pobegla. Moglo je i kasnije. Kad se zaustavi bežanje i smanjenje broja stanovnika. Naravoučenije za premijerku možete pretpostaviti. Prvo pomognite siromašnom narodu i đacima na teret budžetskih prihoda i suficita, i luksuznih projekata. Koji treba da čekaju bolja vremena. Kad prosečna plata bude onih obećanih 450, a penzija makar 200 evra, a demografski deficit bar prepolovljen. Zato, dobro došli „đački vaučeri“. Najkasnije u budžetu Leta Osamnaestog.