Godišnjak Obrnute ekonomije

Januar i februar 2019.

Da rezimiramo 1, 2 i 3. Završni rezime makroekonomskih podataka za 2018. godinu glasi: Opšte zdravstveno stanje pacijenta se malo popravilo u odnosu na prethodne godine. Država se „ugojila“, privreda i građani i dalje „mršavi“. Ekonomskim jezikom rečeno, uzeto od svih po malo, da bi državni budžet prešao u suficit.

Gorivo, kafa i ćevapi. U olimpijskom gradu lepom Sarajevu dizel 127, prema naših 165, pola kila naše „Grand“kafe 360, prema naših 550, velika tortilja sa „deset sa lukom i kajmakom“na Baščaršiji 400 dinara. Častite oči, pojedite ćevape, napunite rezervoar i kupite kafu. Za poneti.

Mart.

Ekonomski nojevi. Srpski Davos na Kopu, je često kratkovid. Treba da mu eks ministar finansija profesor Vujović, „otkrije“ da nam treba 185 godina da ovim tempom(ukupan rast BDP-a za poslednjih 10 godine, 12,5 odsto) dostignemo sadašnju kupovnu snagu 15 starih članica EU.

A Sindikati ćute. Prosečna plata Leta Osamnaestog 420, penzija 215 evra. Potrošačka korpa sve dalja. A Sindikati ćute…

Svi rade da Beograd grade. Visokih kranova koji štrče u nebo i odasvuda se vide najviše na Vračaru, Starom gradu i Zvezdari. Mladi u inostranstvo, pare u prestonicu. Budžet Beograda za 2019. godinu 127, Vojvodine 73 milijarde.

April.

Premijerka, babe i žabe. Citat: „U Srbiji je bolje bar 46 miliona puta, nego kad su naši današnji protivnici, bahati i neodgovorni, bili na vlasti. Oni su Železaru Smederevo prodali za jedan dolar a mi smo sa kineskim partnerima zaključili ugovor na 46 miliona evra“. U zbilji je Ju Es Stil(zlatno doba fabrike) poklonio Železaru državi Srbiji za jedan dolar.

Bauk izvršilaca. Kruži Srbijom. Kao u turska vremena. Ili kao Titovi „kožnjaci“. Samo što sad ne otimaju pšenicu „bjelicu“, mast, tele, prase i jagnje, nego televizore, nameštaj, pare, mobilne i stanove. Najčešće sirotinji. Za komunalije i kredite.

Rašomonijada o švajcarcima(više nastavaka tokom godine). Da jednog dana, jedan Čovek, u slučajnoj šetnji Nemanjinom, na ulazu u VKS (Vrhovni Kasacioni sud) nije primetio neke ljude kako štrajkuju, dugogodišnja rašomonijada bi još trajala. On ih posavetova da prezalogaje. Za uzvrat, biće donet leks specijalis za stambene kredite.

Maj.

Podsećanja: Bili jednom Dafina i Jezda. Pre više od 27 godina, krajem 1991. godine, osnovane piramidalne štedionice Dafinment banka i Jugoskandik. Za pljačku naroda, uz asistenciju države. Posle je, na sreću, postpetooktobarska država obeštetila prevarene građane. Samo da sa ovim tajnim ugovorima i leks specijalistima, ne zapreti ista opasnost.

Dokoni popovi i jariće krštavaju. Ministar Mali doneo propis, a PZG (prvi zamenik gradonačelnika) podržao. Da sa troškovima prevoza na posao i sa posla, nema više trte-mrte. Ili kupi kartu od javnog prevoznika (GSP), ili skupljaj fiskalne račune sa pumpi. Čuvarima čistog vazduha, pešacima i biciklistima, nema ništa. Čitava nova administracija za tri i po hiljade mesečno, po jednom zaposlenom. A digitalizacija…

Kupiće nam tata, 10 tona zlata. Predsednik okom, ministri i guvernerka skokom. Tako i za kupovinu zlata za devizne rezerve. Kako se sami nikada ničega ne sete. Nego sve nove ideje i obećanja čekaju sa Andrićevog venca. Što ih predsednik sve ne ukine. Kad sve mora sam. Pa kuni još koju tonu (zlata).

Jun

Ajdeee, danas plastimo. Težak je to život bio. Seljaka i đaka. Sve ručno. Kosa, motika i vile. Sa brda na brdo odjekuje. Ajde, požuri, danas plastimo. Radi po ceo dan. Kad zagrmi, sve na juriš. Sad se u sela vraćamo samo kad su sahrane i zadušnice. Krišom zaplačemo kraj osušenih šljiva i zakorovljenih livada.

Dobrodošla, što si došla. Svakog 26 juna, otvara se sezona Crvene kraljice u čarobnom četvorouglu Zlatibor – Golija – Maljen – Povlen. Koja je jedina umela da spoji seljačke opanke i đačke i studentske patike. Da odbrani sela od potpunog iseljavanja. Došle godine kad i malina nije više onako dobrodošla.

Evropa na Marakani. Mi smo za Evropu. Evropa nas neće. To nam odgovara(aforizam u Danasu). Sve ono lepo i novo na Marakani, je kao čarobnim štapićem, za svega nekoliko meseci donela Evropa. Hoće li se država ugledati na primer „dobre prake“ iz neposrednog komšiluka.

Jul i avgust.

U državi suficit, u novčanicima deficit. Predsednik i premijerka prezadovoljni. Došlo zlatno doba. Jedino što narod nema para. Što nije istina. Nego propaganda Đilasa i Šolaka. Uostalom, gledajte RTS i Pink. Da uživo vidimo, ko je u pravu.

Kako da Mali poraste. Kad veliki brzo rastu, postanu najveći(Kina). Kad veliki pomalo rastu, ostaju veliki(Nemačka). Kad mali brzo rastu, postaju srednji(Slovenija). Kad mali pomalo rastu, ostaju mali(Srbija).

Mnogi hi hteli, kad bi smeli. U listu „Danas“, prihodi od oglašavanja i marketinga, svake godine sve manji. Direktori, dugogodišnji saradnici, su najčešće „na sastanku“. U kafani se „otvore“. Izvini druže, znaš da bi hteo. Ne smem.

Mnogi bi rekli, kad se ne bi opekli. U kancelarijama i kafanama, izvoznici o kursu „jakog“ dinara, drvlje i kamenje. Na javnim skupovima – jeste mali, ali je najvažnije da je stabilan. Prihodi od izvoza padaju, troškovi rastu. Ćutanje je zlato. Za fotelje.

Baka u moru otkosa. Prizor od pre dve decenije. U velikoj livadi, pogurena starica u crnini. Sa vilama i otkosima. Suze. Da ti pomognem, bako. Neka, doći će moji. Neće doći. Svi su otišli. Jer je pre mnogo godina, svaka majka govorila. Uči dijete. Bježi odavde. Budi šta bilo. Samo da ne budeš seljak.

Septembar.

Koliko smo siromašni. Jedan produženi espreso za čitavo prepodne. Važno je „blejati“. Kako kažu mladi. Pivo na astalu ispred seoske prodavnice. Razonoda za siromašne.

Od koridora, do blokade. Putarska je tuga pregolema, posla ima, ali naših nema. Sve državni ugovori i sporazumi. Kinezima vraćamo kredit, oni izvode radove, naši putari podizvođači. Za mrvice. Ako i to dobiju. Dobismo koridore, izgubismo putare. Eks internacionalce. Poznate i priznate širom sveta.

Oktobar.

Nip SPONA. Najavljen je novi NIP (Novi Investicioni program). Do 2025.godine. Težak 12,5 milijardi evra. Sa srećom. Da ne bude kao sa ranijim Miloševićevim, Veljinim i Dinkićevim nipovima. Naša kolumna predlaže da se državni NIP revidira i zove SPONA (Selo, Putevi, Ostanak, Natalitet). Prema stvarnim prioritetima.

(Ne)srećan devetnaesti rođendan. Minuše skoro dve decenije, od one reke ljudi pred Saveznim parlamentom. Od datuma „heroja“, Peti oktobar sve više postaje nasilnički pokušaj prevrata. Pobednici su postali omraženi „žuti lopovi“, poraženi se vratili na vlast. Evropa daleko. A tada smo tipovali „ulazak“ 2007.godine.

Novembar.

Avramov vremeplov. Naša „obrnuta ekonomija“ se, povodom sto godina od rođenja, setila profesora, „dede Avrama“. Koga je narod (za)voleo a tadašnja vlast omrzla. Nije slušao.

Zdravlje i/ili profit. Najveća dilema savremenog sveta. Kako spasiti svet od klimatskih promena i zagađenja. U Beogradu smislili rešenje. Ukidaju trolejbuse.

Dinar hvali, evre štedi. Dinar sve jači. Pobedio evre. Dinarska štednja raste. Veće kamate nego kod devizne. Već je dostigla pet odsto od ukupne štednje.

Decembar i „malo“ januara 2020.

Evropa Srbija šest nula. Kao Bajern Zvezda. Ne kaže se uzalud, kakva Zvezda, takva Srbija. Zvezda je makar ušla u Ligu šampiona. Petice i šestice su cena. Državi Srbiji je Evropa još daleko. Makar im šaljemo lekare, sestre, majstore i inženjere. Kao izvidnicu.

Strani/naši investitori šest nula. Umesto obratno. Pošto su stranci već u startu jači. Stranim investitorima „crveni tepih“ sa poreskim olakšicama i subvencijama, naši su tajkuni i lopovi.

Banka za stadion. Naše cene javnih „dinosaurusa“ samo padaju. Zato je bolje prodati Komercijalnu banku, dok ne padne cena, da se može makar napraviti nacionalni stadion.

Devesto liči na petsto. Predsednik obećao da će prosečna neto plata do kraja 2025. biti 900 evra. Po našoj računici bilo bi super da bude 620. Samo da ne bude, kao sa platom od 500. Obećana najkasnije za 2017. godinu. Neće biti ni Devetnaeste.

Autor je ekonomski analitičar

.