Goli i bosi ortaci

Prvo, kako će to Železara odjednom postati profitabilna (to smo se u serijalu „Vujo kuje, narod ga (ne) kune“ i sami pitali, ali smo u „čestitki“ preskočili). Jeste premijer nabrojao uštede – te tri miliona na inputima (repromaterijalu), dva na outputima (gotovim proizvodima), malo na većoj proizvodnji, malo na ostalim troškovima, i tako do 10-12 miliončića „zelembaća“ mesečno. Aferim, novim gazdama (pravilnije rečeno – upravljačima ili menadžmentu). Samo da od jednog od ovih novih nije i ranije kupovan repromaterijal. Što bi moglo značiti da je on na inputima mesečno uzimao po dva-tri miliona više za sebe, nego što će sada uzimati od sebe. Ako se toliko može uštedeti. Što mu dođe na isto. Dotični „upravljač“ je uvek u vanrednom plusu ta dva-tri miliona. Onda sledi druga dilema. Ako je uopšte moguće da „novi“ mogu uštedeti 10 miliona mesečno, šta nam to uradiše „stari“. Ko uze razliku. I ko će za to odgovarati. Što „čarobni štapić“ ranije ne nađosmo. Nego uludo nekuda odoše ovoliki milioni. Ili su nas „novi“ prešli. Dobili su u nasleđe 140 miliona obrtnog kapitala, navodno će dati „svojih“ 20 (možda baš onih iz razlike u ceni), radiće nekoliko meseci, dok ima zaliha, pa će ustanoviti da pozitivan model poslovanja nije moguć. Bez mesečnih subvencija vlasnika tj. države od najmanje šest-sedam miliona (to smo ustanovili kao najbolji mogući rezultat u sadašnjim tržišnim i tehničkim uslovima). Ustvari, ako smo realni i ozbiljni, ovo je jedini mogući scenario. Šta će posle biti, nije važno. Ako treba davaćemo još. Nego, ajde da nađemo stvarnog kupca. Pa neka radi i zarađuje koliko hoće. Alal mu. Ili da se pripremamo na zatvaranje. Da se kladimo šta će biti!? Konačno, ako je u Vranju od 26 hiljada opstalo četiri-pet hiljada, zbog gubitaka i nerantabilnosti, ako u Šapcu ubrzano „pada“ sistem od pet hiljada ljudi, do kada će država u Železaru „upumpavati“ pare. Ko i kako odlučuje kome država može da daje pare, a kome okreće leđa „u ime i za račun“ tržišne ekonomije.

 Drugo, reče mi prijatelj ekspert, tačno si zapazio da je mnogo bolje da su nam Arapi dali pare, a ne kredit za eksproprijaciju zemljišta i njegovo raščišćavanje, a zauzvrat smanjili vlasnički udeo od 32 posto, ali zašto u svim ovim „budućim“ transakcijama u poslednje vreme nama stalno ostaje neki vlasnički udeo. Sa Etihadom 49, sa Esmarkom je trebalo 30, u Beogradu na vodi 30 posto, i sve nešto tako. Odgovaram logično – valjda da i nama nešto ostane od tih budućih „olako obećanih profita“. Odmah se ujedoh za jezik. Ako ima ili može imati profita, zašto prodajemo. Jer država po definiciji prodaje i otuđuje, da bi smanjila gubitke. Pošto je, takođe po definiciji loš i „gori“ (u konkurenciji sa privatnom svojinom) preduzetnik. To i mi radimo. Manje prodajemo da zaradimo pare. One budu i odu. Više to radimo da građani i pravna lica kao poreski obveznici godinama ne plaćaju „javne dinosauruse“ i preduzeća u restrukturiranju. Samo jedno 120 miliona dolara godišnje, a sva blizu devizne milijarde. Pa puta „n“ beskrajnih godina. Tako da je ovo navodno „činjenje“ državi da u futuru nešto zaradi preko manjinskih vlasničkih udela, ustvari velika „prevara“. Da ostane pravna forma da država i dalje dodaje kad „zatreba“. Kod pokrića gubitaka ili budućih dokapitalizacija. Kojih će biti, ili može uvek biti, jer su „ortaci“ većinski vlasnici, pa su bilansi i upravljačke odluke njihove. Treba li da nastavimo, i dodamo da su naši bilansi (iliti računovodstveni iskazi) i inače porozni i „fleksibilni“. Može biti, al ne mora da znači. Pogotovo kad imaš većinu. Setite se samo Parlamenta, pa će sve svima biti jasno.

 Ako vlada sve ovo nije znala, evo, podsećamo je. Neka hitno menja strategiju, i ako je ikako moguće, postojeće ugovore. Ili „gi prodajemo“, ili ne. Nikako ovako „na pola“. Kao manjinski vlasnik uvek ćemo biti hendikepirani. Ako je znala, pa ovo namerno radi, upozoravamo. Samo vas gledamo. i opominjemo.

 P.S. Ovoj opomeni pridružujemo i opomenu za donošenje i slanje u javnu raspravu Zakona o poreklu imovine državnih i partijskih funkcionera. Šta više čekate. Obećali ste.