Hoće li biti zemljotresa

Davno, pre mnogo godina, u vremenima pre SEKE (svetske ekonomske krize) koja nas je, kao i većinu drugih dodatno ruinirala, kada smo beležili pozitivne stope rasta BDP-a, zvanično smo proglasili tri najveća interna uzroka (pr)opadanja naše privrede i „puževskog“ približavanja našem navodnom cilju, Evropskoj uniji. Navodnom, jer mnogi tvrde da, kao što je građanski rat nastao isključivo zbog imperativa novih elita za sopstvenom vlašću, tako i mnoge elite u stvari koče put prema EU, da ne izgube „parče“ vlasti). Dakle, glavni uzroci su: previsoke kamate u privredi u kojoj je obrtni kapital najoskudniji faktor (tu citiramo Ciprasa, iako se sa njim najčešće ne slažemo, „o srećnim bankarima i nesrećnim društvima“); precenjeni „jak“ dinar koji je destimulisao investicije i domaće izvoznike a ubrzano otvarao trgovinske centre, sitije, autlete i druge uvozne novotarije; partokratija, kao vladavina državom, javnim preduzećima i javnom imovinom iz partijskih centara.

             Vreme, prošlo i sadašnje, sasvim je potvrdilo i učvrstilo našu dijagnozu. Neka se svako, ko iole poznaje suštinu i genezu naše savremene ekonomije oslobodi svojih političkih ubeđenja i predrasuda, zažmuri i zamisli sledeću situaciju. Kamatne stope su duplo manje od postojećih. Dinar je „slabiji“ za 50 posto (180 prema 120, i sve tako kroz prethodne godine), poput „slabog“ juana (svi se bune, a Kinezi samo ćute i prave dvocifrene stope rasta). Partije se ne mešaju u ono što ne znaju – privredu, upravljanje troškovima i javnim finansijama i sve druge ekonomske poslove predaju stručnjacima sa solidnom osnovnom platom i visokim bonusima za ostvarene finansijske učinke, pri čemu je potpuno nebitno da li su i koje su partije član ili simpatizer. Ne može me niko ubediti da naš BDP, plate i penzije i ostali parametri, ne bi bili makar 10 posto veći, da bi neke od „velikih investicionih šansi“ za brži razvoj iskoristili (navodnjavanje i distributivni centri u poljoprivredi, mini HE i drugi vidovi obnovljive energije u energetici, putna i pružna infrastruktura i sl.), da privreda ne bi bila u „vanrednom stanju“, i preko 100 hiljada firmi blokirano. Da ne nabrajamo dalje. Osim da kažemo da se „žmurenje“ pred pravim problemima i uzrocima nastavlja. I dalje se „hvalimo“ jakim dinarom, umesto da horski očajavamo, osim Fonda za razvoj (koji je u celosti prihvatio naše recepte i savete), kamate su i dalje visoke, a kredite poslovnih banaka „mogu da dobiju samo oni koji dokažu da im ne treba“, partokratija cveta, spustila se već do nivoa mesnih zajednica (ostalo još samo da se primeni u familijama i porodicama, ako već nije).

            Poslednja šansa za stvarnu borbu protiv partokratije je obećano pokretanje procedure donošenja zakona o poreklu imovine, u septembru. Samo da ne bude po onoj narodnoj o „prodaji nečega za bubrege“. Pošto su već u „naprednim“ medijima počeli da raspredaju priču o „tajkunskim prvim milionima“. To je zamena teza, bre. Za tajkune i paradokse tipa „gazda milioner, firma prosjak“, „voziš porše sa platom od 70 hiljada“, „duboko blokirana žrtvovana firma primila sve dugove, ostale šljakaju“ postoje zakone i mnoge policije i inspekcije. Samo što ne rade svoj posao, ili možda i postojeće zakone i uredbe treba dopuniti i proširiti. Za stvarni obračun sa partokratijom treba zakon o ispitivanju stanja, načinu sticanja i oduzimanju nelegalno stečene imovine državnih i partijskih funkcionera. Gde spadaju predsednici i premijeri, ministri i poslanici, gradonačelnici i državni direktori, partijski lideri. Računa se zatečena imovina. Gotovina u zemlji i inostranstvu (keš, kartice, hartije od vrednosti), vlasnička prava (akcije, udeli), nekretnine (stanovi, kuće, zamkovi, druge nekretnine, zemljište, zasadi), pokretna imovina  (jahte, džipovi, auti). Od bruto imovine oduzima se imovina za koje postoje dokazi o drugačijem sticanju (plate, nasledstvo, privatni biznis i sl.), pa se formira „osnovica“ za kandidata (broj meseci na javnoj funkciji, puta 700 evra maksimalne mesečne ušteđevine). Ko ima više, zna se. Vraća „narodno“ i odgovara za zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem. Bio bi to daleko veći „zemljotres“ od onih u Kraljevu i Mionici. Zato i jesmo ovako skeptični.