Ipak ćemo se voziti gondolom

Setite se samo kako je predsednik branio više od 2.000 „državnih“ hektara, vrednosti oko četiri milijarde evra, koje je država „poklonila“ privatnoj kompaniji. Dok je ministarka pretila prijavama i pogrdnim imenima, tipa „šerif i kriminalac“. Sad je došlo do obrta. Prodaja poništena, ista ministarka podnela prijave protiv „svojih“, koji su tako „strašno“ pogrešili. Izvinjenje i zahvalnost predsedniku, uz odgovornost za ministarku, izostali. Zatim je na red došla gondola. Najduža na svetu. Devet kilometara. Trinaest miliona evra opštinskih para. Koja spaja centar Zlatibora i vrh planine Tornik (1.500 metara), odakle kreću skijaške staze. Sve spremno, oprema stigla, samo nema građevinske dozvole. Koja se pisala kao da se gradi Skadar na Bojani. Dok se negde, gde vrh države voli pradsednika opštine ili gradonašelnika, dozvole dobijaju za jedan dan. Zajedno sa „mirazom“ od desetak hiljada evra po zaposlenom radniku, trubačima i TV kamerama. Morali su Zlatiborci da sami organizuju radne akcije i da protestuju u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Za jednu običnu građevinsku dozvolu. Da podsetimo i da su pre četrdesetak godina Zlatibor i Divčibare bili male vazdušne banje gde se narod skupljao o vašarima. Sada je Zlatibor postao „velegrad“, sa budžetom kao Užice ili Valjevo, gde se traži ar više, a Divčibare „varošica“ sa velikim turističkim potencijalom. Što li se to tako desilo. Što sadašnji predsednik stalno dobija izbore. Iako je „šerif i prestupnik“.

Najzad, posle više od godinu dana čekanja, 28 jula Leta Sedamnaestog (vredi da se zapamti i zapiše), u medijima objavljeno da je Ministarstvo izdalo dozvolu za prvu fazu izgradnje gondole na Zlatiboru, koja se odnosi na izgradnju krajnje stanice gondole naTorniku. Ostali deo gondole gradiće se ako i kad se reše imovinsko-pravni odnosi na trasi gondole (onih čuvenih 2.200 hektara državnog ili privatnog zemljišta). Onda sledi vrhunac. Da nije smešno, bilo bi žalosno. Istoga dana, kada je stranom investitotu u Nišu dato osam miliona evra subvencija (naravno, građevinska dozvola i ostali papiri, su ga „čekali na tacni“), Ministarstvo je, povodom izdavanja dozvole za prvu fazu gondole saopštilo da je spremno da, u slučaju nesnalaženja investitora, pruži tehničku pomoć u pripremi dokumentacije, kako je to uradilo i u slučaju Čajetine, koja je tek četvrti put uspela da podnese ispravnu dokumentaciju, nakon što je tri puta odbijana. „O tempora, o mores!“ Ovo ne bi bilo moguće ni kod starih Latina. U robovlasničkom sistemu.

Istovremeno, u eri najava ministra poljoprivrede da će se u sledećim godinama napraviti sistemi za navodnjavanje 30.000 hektara, i duplirati prinosi, iz Pocerine stiže sledeća vest. Dvadeset hektara pod jagodom od pre desetak godina, naraslo je na 1.200. Složila se gradska vlast i poljoprivredna gazdinstva, oko projekta „zasadi i zaradi“. Obe strane obezbedile po 750.000 evra, i sa jednim i po milionom, našli vodu u Pocerini. Grad plaćao po 20 evra po dužnom metru, toliko i seljaci. Iskopano je i više od 500 bunara. Ovogodišnji rod se procenjuje na oko 25.000 tona, a čista zarada za oko 2.000 porodica na dvadesetak miliona evra. Skoro kao godišnji budžet grada Šapca. Tražilo se kilo više. Pogotovo kad su došli Rusi. I „bratski“ podigli cenu. Epilog se najbolje video na seoskim putevima i gradskim ulicama. Pokupovali „Jagodići“ isključivo „audije“. Crne limuzine sa četiri olimpijska kruga, samo „špartaju“. Najbolji dokaz da su jagode iz Pocerine, zaista „slatke“. O tome šta se čekalo sa navodnjavajem „ostale“ Srbije, drugm prilikom.

Poruka naše „obrnute ekonomije“ za premijerku ista je kao i za prethodnika. Negujte različitosti kao oči u glavi. Ostalo je još samo nekoliko „različitih“. Premijer nije poslušao. Nije zabranio svojima da se do poslednjeg džipa i odbornika bore za „vertikalu“. Kao predsednica NALED-a Ana Brnabić je u praksi mogla da se uveri da se na „lokalu“ odvija stvarni život. Kao premijerka se izjasnila za velike „promene“ i negovanje različitosti. Zbog toga joj poručujem da odmah poseti Čajetinu i Šabac. A zatim i ostale „različite“. Obiđete, vidite, slikajte i zapišete. Samo tako ćete „na delu“ moći da dokažete da ste za promene i da ćete „lokal“ vrednovati po učincima i uspesima, ne po partijama.

Autor je ekonomski analitičar