Izborne stope i suficiti

Oni zbog kojih premijer više puta izjavi da ga je prosto sramota, koliko su dobri. Bolji od „jedne Nemačke“. Naša kolumna je skromno upozoravala da je „bolje, a nikako dobro“. Bolje u odnosu na tri „godine koje su pojeli skakavci“ (2012-2014. godina). Što je još daleko od „dobrog“. Pogotovo potrebnog i poželjnog. Dovoljno je samo iz „TV ekonimije“, svrnuti u stvarni svakodnevni život i sve videti.

Ipak, najbolje je sa reči preći na cifre. Šta nam je to doktor Vujović (p)ostavio na sajtu. Ukupna budžetska primanja su za 2015. iznosila 947,8, za 2016. 1.041,9, i za plan 2017. godine 1.092,9 milijardi dinara. Prošle godine rast je bio 9,9 posto, što je zaista nesvakidašnji rast, dok su prihodi u planu veći za 4,9 posto. Kod ukupnih rashoda cifre i stope su ovakve: 2015. – 1062,8; 2016. – 1.049,9 i plan za 2017. godinu 1.162,0 milijardi dinara. Što znači da su rashodi prošle godine čak smanjeni za 1,2 posto ili za 12,9 milijardi dinara, što je prilično paradoksalno. Čak i za našu rubriku. Obrnuta “obrnuta ekonomija”. Zato su u planu za 2017, ukupni rashodi veći za čitavih 10,7 posto. Rashodi će po planu rasti 5,8 posto brže od prihoda. I nadoknaditi ono nominalno smanjenje u 2016. godini. Sve se to direktno odrazilo na budžetski deficit. U 2015, 114,9, u 2016. minimalnih 7,9, a u planu za 2017. godinu 69.1 milijarda dinara.

Zdravorazumski zaključak je prilično jednostavan. Više je nego očigledno, da su rashodi za 2016. godinu “spinovani”. Na silu smanjeni. Nisu isplaćivani kad je trebalo. Preneti u budžet sledeće godine. Pa su zato za 2017. porasli za skoro 11 posto. Na drugoj strani poreski prihodi su doživeli “procvat”. Sa 797,2 (2015), na 888 (2016. godina), ili za 11,4 posto. Kad se zna da je BDP (bruto domaći proizvod) u 2016. godini, zvanično porastao 2,7 posto, pomalo čudi ova nagla promena poreske discipline privrede i građana u “vanrednom stanju”. Odnos stopa rasta poreza (11,4) i BDP (2,7 posto), je kao u američkim filmovima o prohibiciji. (By the way, ne sumnjamo, samo se čudimo.) Zato se u planu za 2017. godinu zaustavlja “poreska eksplozija” Planirano je povećanje od 3,2 posto (u visini rasta BDP-a, što je i razumno i realno).

Na strani rashoda plate zaposlenih, kao četvrtina rashoda, su smanjene sa 229,2 u 2015. na 227,1 u 2016. godini, a planiran je rast od 11,7 posto. Druga četvrtina rashoda, transferi PIO su takođe smanjeni u 2016. za 8 milijardi, ili za 3,3 posto (sa 243,2 na 235,2 milijarde), dok se u 2017. godini planira dalje smanjenje od 2,3 milijarde, ili za 1 posto. Ostale pozicije(transferi opštinama i gradovima, socijalna zaštita, subvencije, kamate) su, u sve tri posmatrane godine (2015, 2016 i plan 2017), negde tu. Onda dolazi “lom”. Od koga najviše potiče ono “famozno” povećanje rashoda. Kapitalni izdaci za finansiranje strateških infrastrukturnih projekata, su sa “skromnih” 35,7 milijardi dinara u 2015. (primera radi u 2008. su iznosili 39,1 milijardu), dodatno smanjeni u 2016. na 34,1, da bi za 2017. planirane na nivou od 94,2 milijarde (preko 760 miliona evra), ili skoro tri puta više. Kao što već rekosmo, najviše zato se i budžetski deficit udevetostručio u planu za 2017. u odnosu na “srećnu” 2016. godinu.

Dežurni skeptici, eksperti “opšte prakse” i ostali strana i domaća sumnjala će odmah “obelodaniti” u kom grmu leži zec. Zec su izbori, budžetski prihodi i rashodi za prošlu godinu su predizborna kampanja. Sve se složilo. Taman kad treba. Mada je doktor Vujović mogao sa zvaničnim podacima još malo da pričeka. Da se na sveti državni praznik Sretenje, sve istovremeno objavi. Ime kandidata i cifre. Državni deficit prošle godine skoro da i ne postoji, reforme traju, u januaru veliki suficit. Koji će se do izbora stalno povećavati. Posle izbora, neka se cifre same snalaze. Samo da ne bude kao Leta Dvanaestog i naredne dve godine, kada deficiti bukvalno eksplodiraše – 213,1; 201 i 246,9 milijardi dinara. Ukupno preko 6 milijardi evra. Zbog čega javni dug i na kraju prošle “srećne” godine, ostade na 25 milijardi evra, ili alarmantnih 73,5 posto BDP-a. Ipak ne treba preterano brinuti. Kod nas su izbori tako česti i nepredvidivi.