Na imendan lista Danas red je da tema bude najčešće pominjani fenomen naše „obrnute ekonomije“ u protekloj deceniji i „kusur godina“. Ako ste samo ovlaš „pretrčavali“ našu rubriku, pogodićete. Depresirani devizni kurs evra, prema našem „popajevskom“ dinaru.
Nerealno nabildovanom i friziranom. Neko će se možda setiti da smo nekada u ovoj istoj rubrici podigli „javnu optužnicu“ protiv tadašnjeg guvernera zbog nerealnog kursa. Što se populističkom „narodnom“ politikom ruinira srpska proizvodnja i industrija.
Sve je u dlaku bilo kako smo nekada davno rekli i prognozirali. Narod željan i gladan potrošnje, koji je zadnji put kao trajna potrošna dobra krajem osamdesetih kupio „Antine“ (pokojni premijer eks Jugoslavije Ante Marković – primedba D.V.) televizore i frižidere, prosto se „namestio“ bankarima i trgovinskim sitijima (naravno sa uvoznom markiranom robom). Dođe i osnova sa skoro 40 banaka i još dvadesetak lizing kuća, svi kreditiraju (uvoznu) potrošnju. Napadnuto “stanovništvo” iz svih bankarskih oruđa. Dođoše sve svetske i evropske marke u novoizgrađene trgovačke centre koji iznikoše kao gljive posle letnje kiše. Uvozni lobi cveta. Kako i ne bi kad kurs dinara, “zove” uvoznike, a tera domaću proizvodnju i izvoznike.
Smešno je i komentarisati. U poslednjoj deceniji (od 2005. zaključno sa prvim kvartalom 2014. godine) prosečan kurs evra je povećan 39 posto. Sa 82,99 u 2005. na 115,38 u prvom kvartalu ove godine. U istom periodu zvanična kumulativna stopa inflacije (cene na malo ili potrošačke cene po novoj terminologiji) bila je 123 posto ili preko tri puta više. Što bi značilo da bi, ako bi kurs pratio “domaću” inflaciju, isti bio 260 dinara. Lako je zaključiti da je za uvoznike država obezbedila ekstraprofit. Dok je “izvoznim dinarom” moglo svake godine da se plati sve manje struje, nabavi goriva i isplati plata zaposlenima.
Završni zaključci su porazni. U postpetooktobarskoj Srbiji jedan od glavnih parametara “obrnute ekonomije” je bio precenjeni dinar. Kao što je bio i u SM (Slobodan Milošević) ekonomiji. Samo ne na tako vulgaran i ogoljen način. Nije bilo onog državnog (SM) kursa od šest dinara za marku dok ona na ulici vredi 33. Kao i onog pretećeg uličnog performansa “devize, vize, ize…”. Sve je bilo naoko normalno i uravnoteženo. Kurs je mirovao, nekada i padao, guverneri i guvernerke su se hvalili “stabilnošću cena”. Ali su, isto tako neprimetno, ostale teške posledice. Proizvodnja, privreda i izvoz su ostale “zadnje” ekonomske opcije. Najteže i najnepoželjnije. Zar je onda čudno što nam je privreda u vanrednom stanju. Pri čemu je SEKA (svetska ekonomska kriza) samo doprinela i ubrzala propadanje. Naše unutrašnje, izvorno. (By the way, da je jaka valuta izlaz, zar bi Kina ekonomski bum bazirala i gradila na slabom juanu).
Da je sada kurs evra 200 dinara (ili bar 180) i da je u proteklim decenijama makar delimično pratio “domaću” inflaciju, drugu bismo pesmu pevali. Imali bismo u evrima manje plate i penzije (istina, ne bismo se mogli “hvaliti” da su nam penzije najveće u regionu), ali bi za njih mogli više da kupimo. Pre svega domaće robe, jer bi je bilo više. Prosečnom građaninu i porodici, ionako nije bitno koliko prima evra, već koliko sa svojom platom i penzijom mogu da plate komunalije, hrane i drugih elementarnih potreba. A pre svega i iznad svega, BDP bi realno bio veći, jer bismo kroz realni kurs stimulisali privredu, industriju, preduzeća u restrukturiranju, direktne investicije. Kakva bismo mi bili “sila” da imamo BDP od 28 milijardi evra (kao 2007. godine) sa kursom od 180 ili 200 dinara, umesto sadašnjih 30 milijardi sa ”friziranim” kursom od 115 dinara. Ne treba biti “ekonomska” Vanga pa zažmuriti i zamisliti koliko smo sačuvanih i novih fabrika mogli imati, samo da nismo primenjivali politički kurs. I još se time hvalili.
Hoće li ikada u našoj ekonomiji (za)vladati normalni principi. Počev od realnog kursa i “normalnih” kamata (da su privreda i dinar stvarno jaki, zar bi dinarska kamata bila duplo veća od devizne, a opet devizna tri puta veća od “evropske”). Neće. Dok nas neko ne natera. (Makar onako uvijeno, u stilu današnjeg šestojunskog neprekidnog kajrona na Javnom servisu, kojim država Srbija poziva građane da izađu na izbore na Kosovu, za “privremene pokrajinske institucije samouprave”, koje sprovodi Republika Kosovo).
Nadležni, promenite ploču – umesto naslovne pesme, pevajte – slab dinar u jakoj privredi.
Autor je ekonomski analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
