Januar leta četrnaestog

Sve smo prošli, i sve zapamtili. Ali nikada, ni pre ni posle, ne beše opasnijeg vremena. Sa neba NATO, na zemlji naredba ćutanja. Novine dnevno cenzurisane. Niko ne sme da pisne. Onaj odozgo sve nadgleda i zabranjuje. Osim patriotskih naslova i tekstova. Uključujući i onaj da bez suda i suđenja, treba po kratkom postupku, likvidirati „izdajnike“ koji prizivaju bombe. Završilo se streljanjem Slavka Ćuruvije na najveći hrišćanski praznik.

Sahrana Slavka Ćuruvije na Novom groblju. Nijedne domaće novine, ni televizije. Za Srbiju se ništa nije desilo. Niti sme da se vidi. Ljudi žure da što pre pobegnu. Da ih niko ne vidi. Od onih koji sve gledaju i sve vide. Rumunska TV ekipa juri po Novom groblju da od bilo koga uzme izjavu. Ne mogu nikoga da stignu. Svi beže. Iskonski strah kao pokretač ljudskih ekstremiteta. Takvu količinu nekontrolisanog straha jedino je mogao ovekovečiti Felini.

Samo je vreme neumitni sudija i egzekutor. Vremenska mašina je svemoguća. Sve može. Pa i nemoguće. Ministar informisanja od pre deceniju i po, rasvetlio streljanje novinara od pre 15 godina.

Slika druga – privreda na bolesničkoj postelji.

Privreda kao usamljena i onemoćala starica. Od koje su svi digli ruke. Bez lekova i hrane. Brige i pažnje bližnjih. Iako ih je sve othranila. Izvela na put. Sve deca zaboravila. Promenila se u tranziciji. Prešla na virtuelnu stvarnost. Što bi se nekada reklo – hoćemo leba bez motike. Drugi pametniji shvatili da bez proizvodnje nema futura. Digli ruke od fiktivne ekonomije i politike. SEKA (svetska ekonomska kriza) ih opametila. Kamate dva posto, stope rasta BDP-a čak 3,5 posto.

Dok naša onemoćala privreda, ako i dobije kredit, plati ga papreno. Najčešće i ne plati. Ko da plati kamatu sa deviznom kamatom od 8 do 12 posto i dinarskom od 12 do 20. Koji to posao može da plati ovakve finansijske rashode. Začarani krug sve veći. Kamate astronomske, firme ne mogu da kamate plate ni kredite da vrate, sledi blokada i prekid proizvodnje, nove kamate još veće (da pokriju i deo propalih plasmana)… I sve tako, u krug.

Pa što ne padnu kamate. I odloži otplata glavnice. Dok se naša „starica“ ne oporavi. Kako I zašto je referentna kamata NBS 10 i više posto, ako je inflacija 2,2 posto, ako je EURIBOR pola posto a kamate evropskih država 2 do 3 posto. Jaki dobijaju jeftine pare, slabi skupe.

Šut sa rogatim nikad nije mogao. Mogu li i šutom nekada izrasti rogovi? Da se brani, jer sve druge hrani. Ova šuta se zove „Privreda“, od milja „Ovca“.

Slika treća – (pred)izborni marketing.

Kod nas se predizborni marketing nikada ne prekida. Čim prođu izbori, počinje novi ciklus. Novima (sadašnjim) su za sve krivi oni prethodni. Osim ako oni nisu prethodni. Tada se pozivaju na kontinuitet. Opet, stari „veličaju“ prethodna vremena. I „zebu“ nad sadašnjošću i budućnošću. Zbog novih. Preporučujući „toplo“ sebe kao bolje nove.

Za reforme, promene i „teški“ rad nema vremena. U stalnoj i nikad neprekinutoj predizbornoj kampanji ne trebaju stručnjaci. Osim za marketing i advertajzing (neki to prosto kažu – da umeju da lažu, „maste“ i obećavaju). Ako se opteretiš konkretnim problemima, gubiš tempo i kontinuitet u kampanji. Šta vredi da rešiš problem, ako izgubiš izbore. Koji mogu da se dese svakog momenta.

Kao ovo sada. Usred „najvećih uspeha“, hoće opet da se dese. A možda i neće. Zavisi od procene onih koji su u prilici da procenjuju. Naravno, oni će za javnost, odluku doneti u „interesu građana“, a u stvarnosti od procene šta je za njih bolje.

Pa ako kažu „da“(u interesu građana i države), oni „manji“ će odmah početi da se „šlihtaju“i preporučuju za predizborne i postizborne koalicije. Svi će do samih izbora postati G 5 posto plus. Kada se mogu desiti nova „čuda“. Da se spoje zakleti „neprijatelji“ a raziđu „braća i prijatelji“. O kumovima da ne govorimo. To je srpska tradicija.

Jer se kod nas sve brzo zaboravlja. Zar to naša današnja prva slika najbolje ne potvrđuje. Sve je prolazno i promenljivo, osim večnog predizbornog marketinga.