Jasno i nedvosmisleno

Naši su po tome šampioni. Nema dana da se ne sakrije neki ugovor, da se malo objavi, malo zatamni. Da se donese neki leks specijalis. Dogovori međudržavni aranžman za prugu ili put. Primera je bezbroj.

Zna li iko kako posluje Er Srbija. Kompanija sa većinskim državnim vlasništvom. Koja nije ni finansijske izveštaje predala u zakonskom roku. Koja dobije od države dva dinara, a državi vrati pola dinara. Četiri prema jedan. Ako uopšte dobije i ovaj „jedan“. Dala 21 milion evra subvencija, ostvaren profit od 12, državi bi trebalo da sledi dividenda od 6 miliona evra. Čisto sumnjamo da će i to dobiti. Ne bi davali, kad bi dobijali. Zar nije bolje da su dali 12 miliona, pa da Er Srbija bude na nuli.

Država bi izgubila ovih 12 miliona. Ovako je izgubila 21 milion (dividendu zaboravite). Prost račun. Za one koji se razumeju u cifre i ekonomiju. Premijerka međutim zvanično saopšti da država nije dala ni jedan dinar, evro ili dolar. Nisu to prihodi od državnih dotacija, nego vraćanje dugovanja „pokojnog“ JAT-a. Da je učenik prvog ili drugog razreda srednje ekonomske, pala bi na popravni. Navodna potraživanja od JAT-a su poslovna imovina (aktiva) Er Srbije i istovremeno obaveze (pasiva) JAT-a. Knjiže se u bilans stanja (aktive i pasive). Dok se u bilans uspeha knjiže prihodi i rashodi.

Pokušaćemo da prosto objasnimo. Kad se knjiži neko potraživanje, ide na klasu 2 potraživanja (duguje), a isto toliko na klasu 6 prihodi (potražuje). Tad je knjiženo u prihode i ne može nikada više (osim po premijerci.) Kad se naplati deo potraživanja, za taj iznos se smanjuje klasa 2 (potraživanja), a isti iznos knjiži na gotovinu (duguje). Dakle nema uticaja na prihode ili rashode. Kad bi se opet knjižilo na prihode, bilo bi duplo.

Jer je već jednom proknjiženo na prihode. Međutim, u bilansu uspeha Er Srbije, na klasi 6 (prihodi) jasno stoji 21 milion evra (naravno u hiljadama dinara) kao državna dotacija. Koja povećava ukupne prihode i povećava bruto dobit. Toliko da bi bez njih, kompanija bila u gubitku od devet miliona evra.

Ako nisu znali, sedi, jedan. Nije olakšavajuća okolnost, to što premijerka nije knjigovođa ili finansijski ekspert. Imala je Malog. Ako su, što je više nego verovatno, znali, da naplata potraživanja nije prihod, pa su ipak državnim parama pokrili sigurni gubitak, onda…Bože, sačuvaj. Kako ne smisliše neko logičnije „razjašnjenje“.

Da ne izgledaju kao neznalice. Sa sve svojim mnogobrojnim diplomama. Tako se i na ovom slučaju, potvrđuje naša teza da vladu i ekonomska ministarstva treba da vode privrednici. Koji su u praksi preživeli „datume“ (PDV i bruto zarade). Znaju šta je aktiva, šta pasiva. Potraživanja i obaveze. Prihodi i rashodi.

Da neko ne zna, ili se samo pravi, pokazuju već čuveni podaci o nekakvom „zlatnom dobu“. Jer smo mi lideri u okruženju. Po investicijama, rastu BDP-a i platama. Uz rizik da postanemo dosadni zbog stalnog nabrajanja stvarnih cifara, po n-ti put ponavljamo. (Bolje papagaji, nego nego neinformisani „dvorski“ ekonomisti).

Rast prosečnih plata u poslednjih sedam godina u Mađarskoj je bio 44, u Bugarskoj 78, Rumuniji 89, a u Srbiji 13 posto. Toliko je u proseku rastao i BDP (bruto domaći prozvod). Koliko para toliko muzike. Koliko raste BDP, toliko realno mogu i plate. A naš BDP će za osam godina (2012-2019 godina), zbirno porasti 13,5 posto. Ili „pišljivih“(u odnosu na čitavo okruženje) 1,7 posto.

Prosečno godišnje. Nismo samo mali. Nego najmanji u odnosu na sve okolne male. Evo u maju, od nas su samo manji Makedonci. Slovenci skoro stigli 1.200, Hrvati 900, Crnogorci 600. Dok mi jurimo onih „famoznih“ 500 evra. Koji su se na rečima „dogodili“ još davne 2017.godine. Na delu neće skoro. Jedino da naš „junački“ dinar obori evro na 100 dinara. Tu smo skroz drugačiji. Drugima domaća valuta lagano i kontrolisano pada, a BDP brzo raste. Kod nas dinar raste, BDP kao puž. Dobri podaci za „obrnutu ekonomiju“, loši za život i narod.

Na kraju da na top listi paradoksa „obrnute ekonomije“, izaberemo trenutnog lidera. Predsednik „savetovao“, Vlada donela uredbu da se odobre neke pare za popravljanje nezavidnog materijalnog položaja naših vaterpolo klubova. Ko će nastaviti svetle tradicije našeg najtrofejnijeg sporta, ako se domaći klubovi ugase.

Onda sledi…Klub je obavezan da „putem sredstava javnog informisanja (dnevne novine, TV, konferencija za štampu i dr), jasno i nedvosmisleno izrazi zahvalnost Vladi Reblike Srbije i Vaterpolo savezu Srbije za dodeljenu finansijsku pomoć, te o istom dostavi dokaz Savezu u roku od 7 dana“ (citat).

Kao da ne daj Bože, objavljuju čitulju. Nije napisano, ali se podrazumeva kako svi članovi uprave i igrači moraju glasati, i kao dokaz, sve „jasno i nedvosmisleno“ slikati. Kako bi Hristos rekao: „Oprosti im Bože, ne znaju šta rade“. Jasno i nedvosmisleno.

Autor je  ekonomski analitičar