Juriš na vertikalu

Definicija „vertikale“ potpuno je evoluirala. Nije to više sinonim za onu dugačku motku koju koriste geometri, ili metalna šipka za kačenje TV antena. Danas je to „zamišljena prava linija od Beograda do opština i gradova“. Koja teži „beskonačnosti“. Da svi „lokali“ budu „vertikalom“ direktno povezani sa Beogradom i premijerom.

Borba za „vertikalu“ je kulminirala na poslednjim opštim lokalnim izborima. Šuška se da su baš zbog „vertikale“ istovremeno raspisani i parlamentarno-premijerski izbori. Usred mandata, kad mu vreme nije, i sa unapred poznatim ishodom. Širom Srbije su NIJ (Napredne Izborne Jedinice) obezbeđivale logističku podršku paketima „BUŠ“-a (Brašno, Ulje, Šećer), a po potrebi, ponekog i pretukli. Kao bivšeg predsednika opštine Mionica, inače karatistu sa crnim pojasom „visokog dana“. Kad su njega uspeli, šta su mogli očekivati oni „žgoljaviji“. Jezik za zube, kakva lokalna vlast. Navodno, ovih „bliskih susreta“ bilo je na mnogo mesta. Sa sasluživanjem „naslovnih strana“. Negde je pisalo da su samo ekspokrajinskog premijera (inače, po definiciji i prirodi posla, najbližeg saradnika Beograda) tabloidi počastvovali sa skoro sto najuvredljivijih pogrdnih izraza.

Međutim, uspostavljena masovna i duga vertikala nije zadovoljila. Sledio je period čudnih prebega, preletanja i prekomponovanja. Kad je na kraju i višegodišnji „žuti“ Vračar „pao“, najbolje se videla snaga „vertikale“. Trenutno se najžešća borba za „vertikalu“ vodi u Šapcu. Jedinom od 23 grada gde je nema. Još od poplava Leta Četrnaestog, kada je Grad privremeno „zauzela“ vojska, na čelu sa glavnokomandujućim, borbe traju. Za vreme izbora primećeno je pojačano prisustvo NIJ-a. Koje su stizale i do izbora u mesnim zajednicama i fudbalskim forumima. Ovih dana javnost bruji o „preletu“ dva odbornika u „poziciju“ i jednog u „opoziciju“. Vertikala nije „osvojena“. Niti će, tvrdi gradska vlast. Jer ko dođe, prođe, obiđe i pogleda, biće mu jasno kako se radi. Pogotovo onima koji tu žive. Hoće, hoće, tvrde borci za „vertikalu“. Mnogi su tako tvrdili. Pa je „vertikala“ pobedila. Naš „krizni štab“ svakodnevno zaseda i pravi planove.

Koliko se „preteralo i pogubilo“ neka posluži „istinit“ primer auto-puta Novi Sad – Ruma – Šabac. Ovih dana republičko-vojvođanska vertikala intenzivno lansira vest o budućoj izgradnji deonice Novi Sad – Ruma i tunela ispod Fruške gore. Kod Rume se staje. Iako je izmereno da je deonica Ruma – Šabac najfrekventnija. Kad se još zna da su Grad Šabac i kanadska kompanija (uz podršku kanadskog ambasadora) još pre osam meseci uputili resornom ministarstvu pismo o zainteresovanosti za izgradnju deonice Ruma – Šabac i tražili prijem, a nikakvog „abera“ još nema, postaje jasan značaj „vertikale“. Počeli se i investitori deliti na „naše“ i „vaše“.

Istina, bilo je i pokušaja prekomponovanja „vertikale“. U susednim Vladimircima „žuti“ Janko skupio većinu. I ostao u dvorištu zgrade Opštine. Da drži sednice na „otvorenom“. Nisu im dali da uđu. Dok opet nisu ostali bez tog jednog „većinskog“ odbornika.

Naravno, trebalo bi da bude kao u svim demokratskim zemljama. Gde se državni izbori uvek održavaju na polovini mandata lokalnih. Da „ovi gore“ ne utiču na „one dole“. Za „vertikalu“ u našem značenju nisu ni čuli. Vrhovna izvršna vlast mora da operativno postupa kao da ne zna ko je na vlasti u „lokalu“. Kao i sugestije i zabrane „ko će sa kim“ i „ko ne sme sa kim“. LJudi sa konkretnim imenima rešavaju konkretne probleme. Kakve privilegije za „svoje“. Svi su „naši“. Ako smo država i demokratija. Ovo je ujedno i „naravoučenije“ za nas. Umesto „vertikale“, gajite i hranite razlike. Setite se kako se Vojvodina uvek hvali mnoštvom nacija i naroda. Razlikama bi trebala da se hvali svaka „napredna“ vlast. Inače će je, pre li kasnije, stići povratno dejstvo „vertikale“. Samo se malo osvrnite unazad.

P. S. Vaš kolumnista je, kao predsednik jedne provincijske opštine, i sam bio „prekomponovan“. Simbolički, petog oktobra, pre više od četiri godine. Što je u „redu“. Počela su takva vremena. Kad već mora, bolje pre nego kasnije. Jedino sam bio zaprepašćen sunovratom ljudskog morala. Iste one koji su me (neumereno) „dizali u zvezde“, već je „dan posle“ zahvatila amnezija, tvrdeći „novoj vlasti“ da oni „ništa nisu znali“, jer je predsednik bio „apsolutista i sve sam radio“. Posle su stigle i anonimne krivične prijave i ponižavanje pred sudovima, za sve dobre učinjene stvari, bez ijedne žalbe ili sumnje u IMT.