Kaligulin konj

Hiljadu razloga za čuđenje. Jedan, ali vredan (jači od hiljadu) za opravdanje. Koji glasi isto od pamtiveka (starih Latina) – glas naroda, glas boga. Bog je dakle „odredio“ PPV-a za apsolutnog pobednika. Usamljenog i nedodirljivog. Koji je mogao i koji će moći (makar u prvim mesecima novog „medenog meseca“ sa narodom) da, poput čuvenog rimskog imperatora Kaligule, svog omiljenog konja proglasi senatorom i konzulom. Što u našem „izbornom“ slučaju znači da je PPV mogao bilo koga i bilo gde staviti na listu, pa bi taj imao najmanje 40 posto (od prosečnih 49). Što znači da bi po osnovu PPV-a vukao 82 posto glasova (40 od 49), dok bi na „sebi“ (jer ga ljudi na „lokalu“ znaju) izgubio 18 posto. Nebitno ako su im na „crti“ bili lokalni lideri i „heroji izgradnje“, poput Palme. I tačka (što bi rekao Čeda, i pao ispod cenzusa).

Drugim rečima, blisko i daleko okruženje PPV-a ne bi trebalo da bude ovoliko egzaltirano. Oni su pobednici zahvaljujući jednoj personi, a ne program iIi sebi. Što i ulogu „beogradskog pobednika“ neverovatno komplikuje. Kao što je sada zaslužan tako će ubuduće biti odgovoran za sve. Dosadašnjim alibijima (pogotovo u „najtanjoj“ ekonomskoj sferi, gde je stanje realno sve gore) poput prethodne Mirkove vlade, premijera i ministara Dinkića i Radulovića istekao je rok upotrebe. Do sada se primenjivalo ono nasleđeno SM (Slobodan Milošević) pravilo – krivi su ovi oko njega, on nije znao, inače…). Samo „u se i u svoje kljuse“ (pa makar da kljuse stvarno uđe u parlament).

Na kraju, još jedno Božja promisao. Onih koji tvrde da je negde sve zapisano i određeno. Samo treba gledati i čitati. Poput naziva poznate beogradske ulice Gospodara Vučića. Kakav Toma Vučić Perišić. To je ustvari futurističko predskazanije o vladajućem dvojcu sa kormilarom – predsedniku i PPV-u (kormilar je, naravno, budući premijer).

Sad malo o onim suprotnim razlozima. Narod (mi isti, samo malo „izmešani“ posle 14 godina) je uzeo SM-u vlast na veliku, a dao Vučiću na malu izlaznost. Sedamdeset tri prema 53 posto. Iako su osvojili približan broj glasova. Oko 1,6 do 1,7 miliona. Čist paradoks i naravoučenije onima koji nisu dostigli ni cenzus, ili su ga jedva prešli. Ljudi nisu hteli da glasaju. Kao što su „Petog“ hteli i masovno izašli.

Zato je ovo definitivni poraz petog oktobra. Dosovaca ili više nigde nema, ili su na drugoj strani, poput Velje i Čovića. Jedino je Nenad Čanak „preživeo“. Da ne bi i on, poput svih ostalih, nestao, ostaje mu samo da poštuje onu mudru narodnu – ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži. Kao što je uostalom učinio i PPV. Od projekta „Velike Srbije“ i otvorenog otpora prema Evropskoj uniji i NATO-u, on se prvo preobrazio, pa pridružio i na kraju pobedio. Sada će u Parlamentu biti 250 poslanika „evropljana“. Bez i jednog protivnika. Od kojih su preko 200 donedavno podržavali SM-a i antievropsku politiku. Sad je sprovode i njome se hvale. Upućeni tvrde da ćemo, posle kandidature za EU, vrlo brzo postati kandidati i za NATO (osim ako nas „braća“ Rusi ne anektiraju).

Elem, Peti oktobar je samo „kadrovski“ ponižen i postiđen. Programski je napredovao. Čitava izvršna vlast i kompletan parlament su „za“.

Šta će onda raditi „usamljeni“ PPV. Bio bi previše infantilan (da ne kažemo suicidan) da u sve ovo ulazi bez nekog „keca u rukavu“. Koji nije konj, niti Fratini ili Guzenbauer, već su to pare. Da opstane i da se pokrene privreda (prethodno da se, kao u našoj kolumni još od kraja 2012. godine, proglasi „vanredno stanje“). Već se zucka da su Arapi dali onaj jeftini kredit, i da će, ako Bog da, još dati, a da zauzvrat dobiju Telekom. Nego šta. Milijardu i po, pa neka nose (inače će vremenom sve manje vredeti, jer se tehnološki ne može boriti sa konkurencijom). Pa po trećinu (ili već kako) u poljoprivredu, putnu infrastrukturu i pokretanje privrede (stimulisanje radnih mesta i kamata pod unapred poznatim i svima dostupnim uslovima).

U protivnom, zna se. Od slika na autobusima do petog (nekog) oktobra. Već viđeno, bre.