Kamatica, vajdica

Da ne bi „jeli supstancu“ na kamatu za svoje „rođene“ pare. Tako je došlo vreme da u „razvijenom svetu“, takoreći, nema više pasivnih i aktivnih kamata. Obe su aktivne. Za utehu, kamata na bankarske pare je na istorijskom minimumu. Čitamo ovih dana da je Evropska centralna banka (ECB) odobrila neke silne pare za kreditiranje privrede po nultoj stopi. Da bi podržala početni privredni oporavak. Što i nije čudo kad su tromesečni i šestomesečni EIRIBOR (referentna kamatna stopa ECB) trenutno manji od nule.

Tako je kod njih, kako je kod nas. Ako smo po onom indeksu ekonomske uspešnosti (sa ponderisanom ocenom od 3,37 prema prosečnoj oceni 8 zemalja regiona od 5,62) „fenjeraš“ u regionu, kako je sa kamatama. Dobra vest je da su „dramatično“ smanjene. Loša vest je da su i dalje „dramatično“ visoke i najviše u regionu (gde treba da je nisko, kod nas visoko, i obratno). Da počnemo sa dobrim vestima. Prosečne kamate u dinarima u novembru 2015. godine za privredu su iznosile 6,7 posto na godišnjem nivou, i 12,5 posto za stanovništvo (prema 17,7 i 20 posto u septembru 2013. godine). Kamate privredi na dinarske kredite indeksirane u evrima sada su pale na oko 5, a na devize oko 4 posto. Što sve nije loše u odnosu kako je bilo, ali je više nego „mnogo“ u odnosu na već pominjane „nulte“ kamate.

Loše vesti ćemo početi sa jednim od savremenih paradoksa naše „obrnute ekonomije“: kredit može da dobije samo onaj ko dokaže da mu ne treba. Njih jure, odobravaju i kad ne pitaju. One kojima treba da bi preživeli, skeniraju do iznemoglosti. Kao da su oni krivi što je udeo problematičnih plasmana skoro 25 posto. By the way, dok klijenti iz godine u godinu povećavaju gubitke, banke beleže i „iznose“ profite. Odoše milijarde. Kako i ne bi kad kod nas prosečna bankarska marža (razlika između aktivnih i pasivnih kamata) iznosi 5,5 posto. Dok BDP (bruto domaći proizvod) još nije dosegao nivo iz 2008. godine(jedini u regionu). Iz aviona se vidi ko je kakav. Zato nema investicija u privredu, a ima 30 banaka. Svi se kreću i „sele“ prema potencijalnim profitnim stopama. Kad naše dinarske kamate privredi i stanovništvu od 6,7 i 12,5 posto, poredimo sa okruženjem, odmah postaje jasno zašto tamo dolaze (investitori) a od nas odlaze (mladi, stručni ljudi): Bugarska (5,5 i 5,7), Hrvatska (5,1 i 8,2), Rumunija (4,7 i 7) i Mađarska (4,5 i 6,3 posto). Kod dinarskih stambenih kredita, situacija je slična: Bugarska 5,9, Hrvatska 5,2, Rumunija 4,3, Mađarska 5,8 (inače „ozloglašena“ po visokim kamatama) i Srbija 9,8 posto, što je nova potvrda prethodnih „dolazaka i odlazaka“. Ipak se naše banke ponegde drže trenutnih „kamatnih“ standarda iz okruženja i Evrope. Kamata na oročene pare pala na 1 (slovima: jedan) posto. Nema veze što su aktivne kamate neprimereno visoke. Uzimaj dok ima ko da plati. Ako privreda ne može, tu je država. Živeli javni dug i repo operacije.

Kad u čitavoj ovoj „okamaćenoj“ priči čujemo“tržišna“ zalaganja da Fond za razvoj, kao bajagi, ispolitizovanu instituciju treba ugasiti i napraviti „pravu banku“, dođe nam da puknemo. Uzmite jadnoj privredi (u vanrednom stanju, proglašenom od strane naše kolumne krajem 2012. godine, koje traje i još će trajati – primedba D. V.), još i Fond, gde i „autsajderi“ (to su svi oni bez vladajućo-partijske podrške) mogu da dobiju investicione i kredite za TOS (trajna obrtna sredstva) na rok od 3 do 7 godina sa kamatom od 4 posto, pa „ugasite lampu“. Do konačnog gašenja banke će pokupiti preostale „privredne mrvice“. Razliku će kompenzovati državne obveznice. Pošto se radi o spojenim sudovima. Kad privreda slabije radi, država se više zadužuje. I obratno.