Kažite dragička

Setite se da je vlada prihvatila našu dijagnozu da je privreda u vanrednom stanju i da se mora lečiti dugoročnim kreditima i nižim kamatama „povampirenog“ Fonda za razvoj (15 meseci nije radio), da je uvela univerzalne olakšice za novi zapošljavanje (svima isto, a ne nekima 10.000, a nekima „krompir“). Još da uvedu „dužnički zatvor“ za biznismene (gde će sedeti i raditi dok ne plate, ili ne dokažu da će platiti ono što duguju), i da se odreknu partokratije, pa bi naša kolumna opravdala ulogu vladinog instituta za dijagnosticiranje i lečenje „obrnute ekonomije“.

Dakle, već deceniju i po, pre i posle Petog oktobra, tražimo zakon o ispitivanju stanja, načinu sticanja i oduzimanju nelegalno stečene imovine državnih funkcionera. Gde spadaju predsednici i premijeri, ministri i poslanici, gradonačelnici i državni direktori, partijski lideri. I svi drugi koji su koristeći državne i partijske pozicije i privilegije uzeli ono što im nije pripadalo. Mogli su primati samo državnu platu i ostala prateća lična primanja (prevoz na posao i sa posla, topli obrok, regres za godišnji odmor, dnevnice). Dokazivali smo godinama da sve počinje od sastavljanja jedinstvenog registra državnih i partijskih funkcionera koji su svoju ruku gurnuli u „narodni džep“. Postali bogataši na tuđoj muci. Treba ih naći, oduzeti, kazniti i lustrirati. Nikada više u poslaničke i funkcionerske klupe i fotelje. Sve odreda -najpre SM-ove (Slobodan Milošević), pa onda crne, plave, žute, crvene, šarene. Ni po babu ni po stričevima. Da se jednom počne sa ozbiljnom borbom sa jednim od osnovnih paradoksa „obrnute ekonomije“. Sve pokradeno, niko nije lopov. Država po korupciji u samom vrhu „svetske korupcionaške tabele“, po „pronađenim“ i sankcionisanim pojedincima pri dnu.

Bez ovog zakona i njegove pravedne i objektivne primene, sadašnja borba protiv korupcije je još jedan primer „obrnute ekonomije“. Sve izmešano i promašeno. Borba počinje od političara. Jednom rečju, nas samih. Nikako kao sada. Sadašnje tumačenje krivičnih dela „zloupotrebe službenog položaja“ i „trgovine uticajem“ je, bez dokaza o parama, tužno i tragikomično. Sve po političkoj liniji. Jure se i osuđuju „sitni“ politički protivnici. Da se „vidi“. Najčešće oni koje „ni pas nema za šta da ujede“. Dok su oni sa parama nedodirljivi. Ako stara narodna kaže da se „kašalj, ljubavnica i pare ne mogu sakriti“, šta čekamo. Nema optužnog predloga, i ne daj Bože, osude, ako „taj i taj“ nema i nije pokrao „državne“ pare. Jer ako nema i nije uzeo, kako je zloupotrebio službeni položaj i trgovao uticajem. Ako ipak jeste, onda nije za sud, već za Lazu I Padinjak. I obratno. Oni koji imaju više nego što mogu da imaju, očito su nešto zloupotrebili.

Naravno, treba već jednom da razbijemo naše predrasude oko „biznismena i „tajkuna“. Svaki od njih ima prirodno i ustavno pravo za uzme sve što može. Čak i da upropasti svoju firmu. (Mada se to protivi logici kapitala i zdravog razuma). Ako plaća državi i poveriocima, nema zloupotrebe, ma i da sve potroši i popije. Moramo jednom shvatiti da biznismeni sa“svojim“ mogu da rade šta hoće, jer nisu socijalistički direktori ili političari i državni funkcioneri.

Na kraju da ponovimo osnovne teze „našeg zakona“. Političar može imati maksimalno 168 hiljada evra. Pod uslovom da je „kandidat“ sve vreme bio na „državnom poslu“, to je 240 „višepartijskih“meseci po najviše 700 evra mesečne ušteđevine. Ako je bio manje, i limit će biti manji. Računa se zatečena imovina. Gotovina u zemlji i inostranstvu(keš, kartice, hartije od vrednosti), vlasnička prava( akcije, udeli), nekretnine(stanovi, kuće, zamkovi, druge nekretnine, zemljište, zasadi), pokretna imovina(jahte, džipovi, auti). Od bruto imovine, oduzima se imovina za koje postoje dokazi o drugačijem sticanju (nasledstvo, privatni biznis i sl.), pa se formira „osnovica“ za kandidata.

Počelo je, samo vas gledamo. Naravno očekujemo molbu da pošaljemo svoj „radni“tekst zakona.

P.S. Ovaj tekst je iznenada upao umesto već pripremljenog nastavka prošlog teksta o agraru i IPARD sredstvima EU. Jesmo mi svi pomalo seljaci, „al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija“.