Kolji vola za sto evra

Da bi se povećala tražnja i potrošnja, i podstakao privredni oporavak i rast.

Odmah je na noge lagane, skočila „druga Srbija“. Zašto svima. Tražnja se podstiče kad dobiju dodatne pare oni koji nemaju. Pa će sve što dobiju, odmah potrošiti. Malo BUŠ(brašno, ulje, šećer), krompir, dva-tri kila mesa, ulje, struja i ako nešto ostane, pivo i čokoladica za decu i unuke. Gotovo, ode sto evra.

Za povećanje tražnje i privredni rast. U kritikama i crnohumornim komentarima se svi solidarisali. Analitičari, profesori, političari, novinari, slobodni strelci. Svi iz „druge Srbije“. Prva mudro ćuti. Pošto predsednik sa sasluživanjem premijerke i ministra, neće ni da čuje uzaludnike. To je, pored podsticanja tražnje i nagrada svim punoletnim građanima što su slušali naredbe u doba korone.

Da podsetimo da je i naša „obrnuta ekonomija“, pre dve nedelje predlagala da se ova smehostresna mera hitno promeni, tako da pomoć dobiju korisnici socijalne pomoći, nezaposleni i zaposleni i penzioneri sa primanjima ispod 40 hiljada.

Za iste pare (oko 600 miliona evra) bi sve nabrojane grupe mogle dobiti po 200 evra, seljaci po 300 i zdravstveni radnici po 500 evra (koliko je Dodik dao svojima). Sve bi za 15 dana završilo u prodavnicama i kafanama.

Tako se ređaju kritike i predlozi, uglednici ne popuštaju. Do pre neki dan, prvo doneše odluku da se svim penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, po 100 evra automatski isplati.

Da bi prošlog petka (24. aprila) izašli u susret „tajkunima“, predsednik i ministar promenili šemu. Ostali punoletni građani ne dobijaju automatski, nego ko se javi. Javljanje počinje 15 maja, a završava 5 juna. Rekoše da ne treba ni pun minut da se stigne do 100 evra. Ime i prezime, JMBG, broj lične karte i broj tekućeg. Ko nema tekući, samo kaže banku.

Država će otvoriti račun. Pare stižu posle nekoliko dana.

Tek sad kretoše kritičari. Ko to sme da krši Ustav. Vrši se podela građana. Jedna grupa dobija automatski, drugi moraju da se jave. Ako već neće da prihvate dobronamerne sugestije ko i koliko treba da dobije, zar nije bilo logičnije, jeftinije i zdravorazumskije da svi automatski dobijaju. Osim onih koji bi za manje od jednog minuta javili da neće.

Na istu adresu. Zdrava logika, zar ne. Umesto da se javi ko hoće, da se javi ko neće.

Kako i dolikuje, prvi se predsednik izjasnio. Reče, da iako je običan čovek, neće telefonirati za 100 evra. Ostaviće državi. Njoj su potrebniji. A tražnja predsedniče.

Pre samo petnaest dana, niste hteli ni da čujete. Svim punoletnim građanima po sto evra, da se pokrene tražnja. Sad su moguće dve opcije. Prva je da se podrži „šef“. Ne sme niko od „bližnijh“ do telefona. Ostaše pare državi. Druga je da se svi jave. Odmah posle korone, slede izbori. Pedeset evra članu, 50 za kampanju. Videćemo. Do početka telefoniranja, ima još 20 dana. Ne moramo se držati mera, kao pijan plota.

Ako se uredba opet ne promeni, treba paziti da opet bez para ne ostanu oni koji imaju najmanje. Mnogi su nepismeni, sami, nepokretni, beskućnici, nemaju ili ne gledaju televizore, telefonima nikoga ne zovu, samo umeju da se jave svojima iz Nemačke ili Beograda.

Dobro sam(smo), vaistinu se rodi i vaskrse, kako ste vi i deca. Dakle, ako država hoće da pomogne onima kojima najviše treba, neka narede opštinama i gradovima da stignu do svakog takvog građanina. Kao kad se skupljaju kapilarni glasovi. Od vrata do vrata. Ili kad se popisuju kuće i drugi objekti za obračun poreza na imovinu. Sve smo to apsolvirali. Samo treba da neko naredi „odozgo“.

Posle ovog vica sa sto evra, da se uozbiljimo. Dok se svi brinu i strahuju od bankrota i velike recesije, naši su jedini bezbrižni. Predsednik otvoreno obećava da ćemo biti najbolja ekonomija u Evropi, ministar ponavlja priče o punoj kasi, od MMF-a smo odbili povoljni kreditni aranžman. Koji svi drugi „jure“ jer su najjeftiniji, i istovremeno su“ulaznica“ za veću pomoć Evropske unije.

Ne treba nam, mi kao najbolja ekonomija nudimo pomoć Evropi. Ostaje samo jedno pitanje. Ako smo tako „puni“ što čekamo polovinu maja za prva direktna davanja – minimalac za mart. Šta će do tada mnogi koji su ostali bez cele ili velikog dela plate? Dok su svi ovi slabiji od nas, već podelili. I to više.

Autor je ekonomski analitičar