Da vas malo podsetimo. Krajem Leta Dvanaestog, samoinicijativno i jednostrano (mada smo zvali tadašnju vladu PPV-a da nam se pridruži), uveli smo vanredno stanje u privredi. I pitali se šta će nama „uvozni“ vunderkind Laza (Krstić) i „uvozni“ savetnici zvučnih imena kao što su Stros Kan i Guzenbauer (u kolumni sa „kombinovanim“nazivom „Stros Guzenbauer“). Činjenice su bile nadohvat ruke. Privrednici listom kukaju „gore nam nikada nije bilo“. Nama ne fali znanje i stručni i „čuveni“ ljudi, ima ih i kod nas (poželjnijih od „uvoznih“ jer znaju šta se ovde stvarno radi i događa), samo treba da ih „uzmemo i poslušamo“.
Sve što tada rekosmo, bi tako. Vlada je shvatila obe naše „poruke“. Neke naše mere za privredu su počele da se primenjuju. Referentna stopa NBS je duplo smanjena(sa 12 na 6 posto), ali još nedovoljno. Fond za razvoj je počeo da radi i to sa, naše strane „zahtevanim“, jeftinim kamatama(2 do 4 posto) i dugim rokovima(5 i 10 godina). Ali je i to malo, sporo i strogo(prema stanju privrede). Uvedeni su univerzalni i jednaki povraćaji za poreze i doprinose na zarade kod novog zapošljavanja (obećaše da nekome na jednog radnika više neće davati 10.000 evra, a nekome ni jedan). Laza otišao i navodno „odneo“ (neke spiskove, mada je to više primena onog do savršenstva dovedenog pravila – za sve što ne valja i što još dugo neće valjati, krivi su „bivši“), nema ni ostalih.
Sa druge strane, mnogo više je nerealizovanih, a predloženih mera. Država je i dalje nekom majka, nekom maćeha. Zavisno od (političke) „lojalnosti“. Neki u pritvor, nekima subvencije. Banke kao nešto smanjuju i „razumeju“ privredu. U stvari i dalje „deru“, a „baba se češlja“. Dok u drugim državama, kamate rapidno padaju. Gde je naš „istorijski dogovor“ države, banaka i privrede. E da bi opstali oni koji jedino „prave pare“. Prioriteti investiranja u funkciji rasta BDP-a i bliskog „futura“ su i dalje „špansko selo“. Ima za subvencije za dokazane gubitaše i tehnološke „dinosauruse“, nema za poljoprivredu (zapamtite – naš prinos po hektaru je 44 puta manji od Holandije na „severu“) i puteve.
Kakva ekonomska politika, takvo i stanje. Privreda je i dalje u vanrednom stanju, BDP stalno pada. Ukupan spoljni dug 24 milijarde, od toga u dolarima 8 milijardi. Kad neće ono neće. Zaduživali se u dolarima od 2011 do 2013, tik pred njegovu eksploziju(za pola godine skočio neverovatnih 30 posto) . Nenaplativi(„loši“) krediti u Srbiji 23 (u privredi čak 28, kod građana 10), BiH 14, Crnoj gori 16,3 i Kosovu 7,6 posto. Opet, srpski ministar finansija se hvali da je nasledio(od svog premijera!) budžetski deficit od 8,8 posto BDP-a a očekuje svega 3 posto (najviše 120 milijardi umesto planiranih 190), ali uz nulti privredni rast ili pad od 0,5%, dok će većina zemalja okruženja imati rast i do 4 posto. Došlo vreme da Crna Gora postane lider okruženja. Otvorila pregovore za 20 poglavlja a mi nijedno. Zato da citiramo njihovog ministra finansija – javni dug se može servisirati samo bržim ekonomskim rastom, a tekuća potrošnja se ne sme finansirati daljim zaduživanjem. I još nešto na kraju. Zašto ne refinansiramo skupe kredite jeftinim, sad kad ima para, kad ECB (Evropska Centralna banka) u finansijski sistem mesečno ubacuje 60 milijardi evra mesečno, i kad stanovništvo savetujemo da refinansira svoje kreditne dugove. Čekamo da prestanu da „upumpavaju“!?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.