Ludi Avgust

Sve je poludelo „crnog ponedeljka“, 24. avgusta, Leta Petnaestog. A sve je počelo 11. avgusta, kad su Kinezi srozali juan (što im je višegodišnja navika i glavna izvozna strategija) i navodno namerno poveli novi valutni rat. Ono što nisu očekivali, kao „kolateral“, je bio krah kineske berze, a posledično i čitave svetske globalne ekonomije u kojoj je Kina glavni partner SAD, EU, Južne Amerike i Australije i najveći vlasnik američkih hartija od vrednosti. Počev od depresijacije juana vrednost svih akcija u globalnom „ekonomskom selu“ je pala pet biliona dolara, dok je više stotina evropskih kompanija samo tokom „crnog ponedeljka“ izgubilo 550 milijardi evra (naš sedamnaestogodišnji BDP), a samo jedan vodeći kineski „tajkun“ je za jedan dan izgubio 3,1 milijardu evra.

Sad se svašta priča i piše. Jedna grupa tvrdi da Kinezi namerno „izazivaju“ svesni da „kad se tako velika ekonomska sila nakašlje, ceo svet boluje“. Ekstremno krilo radikalizuje situaciju. Počeo je valutni, obnovljen je „hladni“, svet nije daleko ni od „pravog“ rata. Trećeg svetskog. Pošto mirno i dogovaranjem ne može rešiti mnogobrojne probleme i protivrečnosti. Samo je pitanje vremena. Najdalje do kraja ovog veka.

Druga grupa likuje: „ko visoko leti nisko pada“. Predviđajući da Kinu tek čekaju ekonomski problemi. Posle mnogo godina visokih (čak i dvocifrenih) stopa rasta BDP-a, ovu godinu će završiti sa više nego skromnih i nedovoljnih pet posto (za njih), privreda i građani su prezaduženi, velike državne banke zbog smanjenja kamata i velikog procenta „loših kredita“ su „blizu nule“ (što se ne ugledaju na naše banke koje su sve jače, kako je privreda slabija), berza je „pala“.

Treća grupa „analitičara“ sve pripisuje „Amerima“. Sve su prvo smislili i sad samo „rade“. Ruse ruše prepolovljenom cenom nafte i skoro prepolovljenom rubljom, Kinezima su srušili berzu, Nemce ruše izbeglicama. Zato bi umesto „ludi“, pravilnije bilo kad bi avgust zvali „zloslutni“. Dovoljne su samo ove odrednice: Nagasaki, Hirošima, Oluja, Izbeglice i ograde. Plus ovaj poslednji „crni ponedeljak“. Pa poentiraju. Treba li uopšte napominjati da iza svih ovih događaja, direktno ili posredno, stoji najveća „svetska sila.

Da li neko „iz senke“ sve namerno kreira i realizuje, ili su ovo pojedinačne manifestacije svetske ekonomske i političke krize i neravnoteže, niko pouzdano ne zna. Ipak, čini se da je Nurijel Rubini, prozvan „doktorom katastrofa“, jer je predvideo i predskazao SEKU (svetsku ekonomsku krizu) 2008. godine, najbliži pravom odgovoru. Ravnoteža i dugoročni opstanak globalne svetske ekonomije ne sme da zavisi od nekontrolisanih pojedinačnih ekscesa. Poput „crnog ponedeljka“ i „ludog avgusta“. Tako što će svetska zajednica razviti sistem za rano upozorenje od rizika. Kao što meteorolozi gotovo bezgrešno prognoziraju vreme. U narednih deset godina biće to i to. Uobičajeni rizici su bezopasni. Treba pripremiti strategije za velike rizike sa potencijalnim globalnim efektima. Nepodnošljivo je da uporedo sa sveznajućim Guglom niko pouzdano ne zna šta će biti sa „svetom“. Čak ni oni koji „izazivaju“ krize. Pošto uvek postoje nepredviđeni efekti. Gde često povratno nastradaju i izazivači. Bez ovog sistema biće verovatno sve više „ludih avgusta“.

Na kraju da pokušamo da formulišemo naravoučenije za nas. Što se tiče „visoke“ svetske politike i ekonomije, treba da držimo „jezik za zubima“. Ništa ne znamo, u ništa se ne razumemo. Ćutimo i tačka. Zato treba da „dignemo glas“ kad „jačima“ predstavljamo sebe. Prosto da kukamo. Braćo i sestre, pomozite. Trebaju nam investicije i „pregovori“. Zauzvrat mi ćemo ćutati i slušati. Posebno je opasno da zaboravimo (što za sada, nažalost, jesmo) onu već pomenutu poslovicu – „ko visoko leti nisko pada“. Pogotovo ako „leti“ na virtuelnim, političkim krilima.