Medijska ekonomija

Nikako se ne slažu sa onim „kako tata kaže“. Pošto u našoj „medijskoj ekonomiji“ sve dobro raste, a sve loše pada. Pogotovo u poslednje vreme. Što je opet malo u poređenju sa prognozama. U bliskoj budućnosti. Kada će plate dostići neverovatnih 500 evra, per capita (po glavi). Jedino će penzioneri malo „sačekati“. Što svakako nije fer. Pošto oni imaju najmanje vremena za čekanje.

Da bi kao uvek, ostali korektni i nezavisni, sa nekoliko „glavnih“ cifara uporedićemo „medijsku“ sa stvarnom ekonomijom, na bazi zvanične statistike Ministarstva Finansija. Dakle, „ni po babu, ni po stričevima već po pravdi Boga jedinoga“. Cifara, koje jedine odolevaju svim vremenima i politikama. Sve se vidi, sve se zna. Poslednja godina pre SEKE (svetske ekonomske krize), bila je „godina blagostanja“ u poređenju sa narednim godinama. Sve je bilo u „normali“. Deficit 47,5 milijardi dinara, realni BDP 33,7 milijardi evra(sa rastom u toj godini od 5,4 posto), javni dug 8,8 milijardi evra, što je „skromnih“ 28,3 posto u odnosu na BDP. (By the way, zakonom dozvoljeni nivo zaduženosti je 45 posto u odnosu na BDP, što se održavalo sve do 2012. godine.)

Posle punih 8 (osam) godina, predmetni makroparametri će na kraju 2016. godine biti nepovoljniji. Realni BDP u evrima će biti veći od onog iz 2008. godine za minimalnih 1,4 posto, a od 2011. godine (poslednje pune godine prethodne izvršne vlasti) za oko 2 posto. Budžetski deficit se tek 2015. godine, posle „eksplozije“ u 2012. godini (213,1), 2013 (200,9) i 2014. godini (246,9 milijardi dinara) „vratio“ na nivo iz 2011. godini (114,3 prema 135,8), dok je u odnosu na 2008. godinu (47,5 milijardi dinara) još bio daleko veći. Kao što će biti i ovogodišnji deficit od oko 80 milijardi dinara, kako to reče ministar finansija na poslednjem novembarskom sastanku sa MMF-om(što je vrlo ohrabrujuće, kako reče, jer je duplo manji od plana, takođe usaglašenog sa Fondom).

Ovom prognozom, resorni ministar je podgrejao „sumnje“ da je suficit od 27,2 milijarde dinara na kraju trećeg kvartala „virtuelan“, jer ako se sve plaćalo „sa voljom i na vreme“, kako se u poslednjem kvartalu može napraviti deficit od 100 milijardi, pa da kumulativni deficit na kraju godine bude 80 milijardi. Ili su ovi suficiti bili samo privremeni „hleb“ za „medijsku ekonomiju“. Malo virtuelnog hleba, kad već plate i penzije realno padaju. Prosečne plate su 2008 godine bile 402 evra, 2011. godine 372, 2015. godine i u prvih osam meseci ove godine 368 evra. Realne penzije nije pristojno ni komentarisati. Kad je samo za tri godine(2012 – 2014) kumulativni budžetski deficit prešao 6 milijardi EUR, posledično je morao „eksplodirati“ i javni dug države. Sa 8,8 na skoro 25 milijardi evra na kraju 2015. godine (skoro 75 posto u odnosu na BDP). Pad deficita u ovoj godini, prouzrokovao je i pad javnog duga na kraju trećeg kvartala na 24,2 milijarde evra, odnosno 70,8 posto u odnosu na BDP, što je još uvek vrlo „opasna zona“. Od juna 2012. godine, kada je sadašnja administracija preuzela izvršnu vlast, javni dug se povećao za oko devet milijardi EUR, što je najbolja ilustracija, da ipak nije sve tako „ružičasto“ u našoj „medijskoj ekonomiji“.

Što znači da bi realna dijagnoza i prognoza sadašnjeg ekonomskog trenutka mogla i morala da glasi. Najzad smo uspeli da stignemo, gde smo bili kad smo došli. Negde gori, negde bolji. U proseku, to je to. Startujemo od „nule“. Smatramo da smo stekli realne šanse da narednih godina, povećavamo BDP, investicije i plate i penzije, a smanjujemo budžetski deficit, javni dug i stopu nezaposlenosti. Uskoro očekujemo ovakvu izjavu premijera. Umesto „medijske ekonomije“.

Na kraju, kao naravoučenije i pouka, naravno da sledi medijski paradoks „obrnute ekonomije“o dve Srbije: Prva Srbija ne postoji, ali se vidi i zato postoji. Druga Srbija ne postoji, ali se vidi, i zato postoji. Umesto Srbije, stavite „ekonomija“, i eto rezimea našeg današnjeg teksta. Samo se setite nekoliko „ekonomskih“ paradoksa iz tih davnih SM vremena: Nema na benzinskim stanicama, ima na kanta pompama; Devize, vize, ize… na ulici 33, u bankama 6; Sve pokradeno, niko nije lopov; Plata za telefon, slamarica za život. Medijska ekonomija, nastala u vremenima SM-a, opstade u svim godinama. Nekad manje, nekad više. Ko ne veruje, neka pogleda „naslovnice“ i većinu televizija. Dok izdrži.