Muve bez glave i muve zunzare

Time što im veštački pomažemo isključivo zato što su birači, a nikako zato što su robni proizvođači. Jer to nisu. To treba „normalna“ ekonomija da počne da radi. Ne možemo štititi domaću proizvodnju koji svi zajedno, u proseku, po hektaru zarađuju 44 i po puta manje nego „kolege“ u Holandiji. Dakle, umesto administrativnih zabrana za konkurenciju, treba ulagati da se parira konkurenciji. Drugi recept ne postoji. Niti je ikada postojao.

Zatim je poskupela struja za domaćinstva 12 posto. Makar da je 10 posto, koliko su smanjene plate i penzije za pola populacije. Da se ostvari, makar simbolički, reciprocitet. Samo što element „obrnute ekonomije“ nije povećanje struje. Jer jeste realno niska (mada su prosečne plate i penzije još niže). Nego njegova raspodela. Ako EPS ne može da živi sa nerealno niskom cenom struje, što samo 37 posto povećanja ide njima a državi kroz akcizu „resto“ od 63 posto. Usred „ode radosti“ premijera i finansijskih zvaničnika da je plan budžetskog deficita van svih optimističkih očekivanja. Te da se može desiti da isti bude svega tri do četiri posto od BDP-a. Ili duplo manje od plana. Zašto onda povećanje ide onima kojima manje ili uopšte ne treba, a ne onima koji prave struju.

Treća muva je slučaj velike turističke agencije. Koja je isključena iz JUTE (udruženja turističkih agencija) jer nije htela da je na neke destinacije vozi Er Srbija, nego strane avio-kompanije sa više sedišta i manjim cenama. Ako je to akcija „kupujmo domaće“ (karte), ista sadrži dva elementa „obrnute ekonomije“ – zar nije osnovni cilj kupca da kupi bolje i jeftinije, nezavisno da li od domaćeg ili stranog prodavca (1) a „naš“ u stvari i nije naš, nego većinski arapski (2).

Najzad, četvrta muva su premijerove „obavezna instrukcija“ ministrima, i „topla“ preporuka „patriotskim“ građanima da letuju u Srbiji a ne negde po „belom svetu“. Što je automatski bespredmetno za one koji vole more, jer koliko se zna, nemamo ga. A ko voli banje i planine ići će u naše i bez premijerovih sugestija, ako su cene niske a ponuđeni sadržaji „visoki“. Vlada treba da po svaku cenu što pre privatizuje banje, i pomogne razvoj planinskog, banjskog i zdravstvenog „privatnog“ turizma kroz subvencionisane kredite i eventualne poreske olakšice. Pa će građani sami doći. Sa sve strancima i Slovencima.

Ako već hoćemo da objektivno i svrsishodno „navijamo“ za domaće, evo dva realna i finansijski efikasna predloga. Prvi, da republički organi, opštine i gradovi i javna preduzeća i ustanove (fala Bogu imamo ih napretek) iskoriste akciju „Fiata“, vrate stare aute koji i inače mnogo troše na gorivo i popravke, i kupe nove „500 L“ – ove, štedeći po 2 i po hiljade evra po autu. Mogli bi u tri boje zastave. Jedni crvene, drugi plave i treći bele. Gde ćete veći i koloričniji „domaći“ projekat. Drugi predlog je sličan, takođe sa velikim finansijskim efektima. Da tri napred pomenute grupe državnih institucija (ministarstva i druge republičke institucije, zavodi, agencije, direktorati, zavodi i ostali; opštine i gradovi; javna preduzeća na oba nivoa) obavljaju platni promet i štede u domaćim bankama. U ovom momentu mogu da se setim AIK banke i Poštanske štedionice. Naravno pod konkurentnim uslovima. A ne „kud koji, mili moji“. Ako u naše banke država preko „svojih“ para, nego preko pritisaka da dobiju „naši“, nije ni čudo što jedna po jedna propadaju.

Dakle, ovo bi bile dve velike „muve zunzare“ koje bi daleko više pogurale akciju „kupujmo domaće“ od onih napred pomenutih „muva bez glave“. Pošto je premijer već u više navrata poslušao savete naše rubrike (niske kamate i dugi rokovi kredita Fonda za razvoj, univerzalno i neselektivno stimulisanje novog zapošljavanja kroz povraćaj poreza i doprinosa na zarade, najava zakona o ispitivanju porekla imovine političara i „partijaca“, smanjenje broja poslanika) ne sumnjamo da ćemo i ovog puta biti „prepisani“.