N I S N A B I S

Kasno Marko na Kosovo stiže, kad su Rusi već odavno (pre šest godina), već čuvenim energetskim sporazumom, osvojili (energetsko) carstvo. Možda i nije kasno. Ako bi ministarka energetike sa reči prešla na dela. Jer tog ponedeljka ministarka se uglavnom slagala sa zaključcima Insajdera. Da je tadašnja cena bila mala, da je rudna renta još manja, da se eksploatacija domaćih izvora preterano forsira…

Zarad elementarne istine, vraćamo se Leta Sedmo i Osmo, kad se „energetski sporazum“ dešavao. Ako je ikada bilo politike u ekonomiji, tada je kulminirala. Prodaja NIS-a 400 miliona i „Južni tok“ su proglašeni „poslom veka“. Poslanik i doktor ekonomije u vladajućoj stranci Profesora Premijera Koštunice, tvrdi da je „ovo najbolji sporazum u istoriji Srbije i da više ništa neće biti isto“. Kakav tender, kakve procene (a one su govorile da pola NIS-a vredi najmanje 0,8, pa do 1,2 milijarde evra), svakodnevno su „grmeli“ vladajući „narodnjaci“(Premijer i „narodni“ Velja), sa gromoglasnim horskim sasluživanjem Tominih, Vučićevih i Todorovih radikala „patriota“ (tada behu zajedno).

Uostalom da malo citiramo knjigu vašeg kolumniste (tada poslanika i skupštinskog hroničara) „Obrnuta ekonomija 2007 – 2008“ (Službeni Glasnik, Beograd, 2008. godina): „Formalna većina u vladi ćuti i dopušta da manjina „kolo vodi“. Jerbo bi se, u protivnom, odmah svrstali u „izdajnike“ili „miševe“ kako slavni režiser nazva apstinente sa „istorijskog“ februarskog mitinga. Tako je u odbrani „normalne ekonomije“ ostao usamljen ministar Mlađan(i), iako je svima jasno da se NIS ne sme prodati „braći Rusima“ za bagatelu ili za „političke bonove“…Koliko stvarno poklanjamo, u stvari niko ne zna. Dinkić kaže da pola NIS-a vredi dve milijarde evra, a Rusi daju 400 miliona. Zato tržište i postoji, da svojim „neumitnom rukom“ ispiše pravu cenu. Tender, pa ko da više… Ako nam Rusi povrate Kosovo, ajde de, ali šta će biti ako ostanemo i bez(pola) NIS-a i bez Kosova“.

Na glasanju, od „vladajućih“ poslanika jedino vaš kolumnista nije glasao (i ja bih morao, ili bi se „otvorila fioka“ i izvukla blanko ostavka, da nisam molio šefa Đurišića da budem uzdržan, e da bi sačuvao lični „kategorički imperativ“). Naravno, svi Dinkićevi su bili „za“ (j…moral, čuvaj vlast). Sledilo je objavljivanje trijumfalnih rezultata glasanja, pa gromki aplauz „patriota“.

Naravoučenije je kratko i jasno. Ako smo tada morali, da bi nas moćna braća zaštitila, danas ne moramo. Jer nas nisu zaštitili. Ekonomija u teškoj krizi, Kosovo u Kosovu (državi). Naravno, to smo i tada morali znati. Niko se zbog nas neće inatiti sa „ostatkom sveta“. Kad nije kad su padale bombe, što bi sada. Kad smo postali „verni“ saradnici i prijatelji EU.

Međutim, ako smo se preobratili i postali „in“, neka se to dokaže na delu. Da počnemo sa revizijom energetskog sporazuma. Rudna renta na sedam posto. Ionako NIS pravi najveći profit u zemlji Srbiji. Zar nije fer i „bratski“ da delom tog profita makar kompenzira depresiranu prodajnu cenu. Ostala ulaganja neka „braća“ biraju. Nama je sve neophodno. Ulaganje u navodnjavanje, neku deonicu auto puta (zar da Azerbejdžan bude ispred Rusije u Srbiji), voćarstvo.

Gospođo ministarko, imate pravo da se preobratite. I da kritikujete sebe tadašnje. Nemojte samo da se „složite“ sa Insajderom dok traju „ponedeljci u devet“. Sada ste vlast, menjajte.

Autor je ekonomski analitičar