Napredno, ali ne moderno i brzo

Strategija predviđa da investicije u rudarstvo u narednih 10 godina iznose 4,5 milijarde evra. Učešće rudarstva u BDP-u bi poraslo za preko dva odsto (sa sadašnjih 4 do 5 na 7 posto). Godišnji prihodi od rudarstva bi sa sadašnjih 1,8 porasli na tri milijarde evra. Investicioni ciklus bi se realizovao za četiri godine. Za realizaciju Strategije, nužna su tri preduslova: pojednostavljena procedura eksproprijacije (proglašavanje javnog interesa i brzo administrativno rešavanje); kreditna podrška države preko subvencionisanih dugoročnih kredita Fonda za razvoj; istraženo rudno blago kao „kolateral“ za uspostavljanje hipoteke, odnosno obezbeđenje kredita i poreskih dugova.

Danas, tzv. „javni interes“ mogu da dobiju samo javna preduzeća. Što je još jedan apsurdu iz obimne riznice „obrnute ekonomije“ ( kao i nemogućnost zalaganja istraženog mineralnog blaga kao „kolaterala“). Zakon iz novembra 2011. je dao mogućnost da se „javni interes“ može uspostaviti i za privatne investicije, ali je bilo potrebno doneti 33 podzakonska akta. Ista su bila pripremljena, ali je do izbora u maju 2012. godine doneto samo 6, a posle se sasvim stalo, kao i sa usvajanjem Strategije. Očito da, što se rudarstva tiče, „napredan“ nikako ne znači „brz i moderan“. Što se tiče novog zakona o rudarstvu naš izvor tvrdi da ga suštinski pišu strani investitori preko „domaćih“ geologa. Kažu da je prvi „napredni“ ministar sve hteo da nacionalizuje, ministarka je mnogo pričala, a ispada da nije ništa htela, a za trećeg „crvenog“ ministra tvrde da forsira neoliberalni koncept za strani „rudarski lobi“. Po tom predlogu novog zakona, strani investitori bi 15 godina bili bez imperativne obaveze da otvore eksploataciju, a u tom periodu imaju obavezu samo da plaćaju istražno pravo. Sada je ovaj rok tri godine, kada treba da se uradi ono što je projektovano, ili se gube istražno pravo. Zbog toga naši geolozi i postojeći strani investitori (bolje reći „istraživači“ jer dosad ništa nisu investirali) lobiraju za pomenutih 15 godina. Mada je porazno da posle 11 godina nije otvoren još nijedan rudnik, iako dvadesetak firmi vrši istraživanja. Pa se traži još 15, odnosno ukupno 26 godina. Po postojećem zakonu, ako uskoro ne otvore rudnik, mnogi će morati da vrate istražna prava i da njih preuzmu (kupe) drugi potencijalni investitori.

Po rudnom blagu nismo bogata, ali ni siromašna zemlja. Imamo metala (najviše bakra), uglja, uljanih škriljaca. Ukupna vrednost proizvedenih mineralnih sirovina trenutno se kreće oko 1, 5 milijardi evra (ugalj 500, nafta 800, bakar 130 i sve ostalo oko 170 miliona evra). Da smo, saglasno Strategiji, pokrenuli investicioni ciklus pre dve i po godine, proizvodnja bi bila veća za čitavu milijardu. Od onih 4,5 milijardi investicija u metale bi trebalo uložiti 323 miliona (bakar 265), u energente 4,2 milijarde (Kolubara – 2,8 milijardi, rudnik uljanih škriljaca u Aleksincu – 1 milijarda; rudnici uglja Drmno i Štavalj – 430 miliona evra) i u nemetalične sirovine (magnezit, fosfati i sl.) 145 miliona evra.

Naša investicija u uljane škriljce bi iznosila 1,5 do 2 milijarde evra po estonskoj, a oko milijardu po američkoj tehnologiji. sa rokom izgradnje do 5 godina. To bi značilo hiljadu novih radnih mesta, radikalno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita koji najviše potiče od uvoza nafte, koji bi mogao biti potpuno supstituisan, i ravnomerniji regionalni razvoj. Naravno, prva tačka je da Strategija, Zakon o rudarstvu i podzakonska akta za novim rešenjima konačno stignu do Parlamenta. I da se istovremeno traže strateški partneri za Aleksinac (uljani škriljci) i Bor (bakar). Neće vredeti zakoni bez „gazde“. Ako za Železaru premijer „sastanči“ 34 puta, da bi njima i srpskoj privredi udahnuo „treći život“, isto ga čeka i za Bor i Aleksinac. Ne misle valjda ozbiljno da Bor i država mogu sami. Ili da država može sama izgraditi Aleksinac i praviti pare i naftu.

Zato budite „napredni“. Rude „prosledite“ u parlament poslanicima, a premijer, ministri i „dvorska svita“ u lov na srpskog „kralja bakra“.