Neispunjeno obećanje godine

Kada je još u prvom polugođu premijer obećao „zakon o poreklu imovine“, naša kolumna, kao osvedočeni borac „da se zloupotreba službenog položajem“ i „trgovina uticajem“ procesuiraju i dokazuju obimom svih oblika vidljive i skrivene imovine (kuća, stanova, jahti, akcija, fabrika, trafika i ostalih „aviona i kamiona“), beše egzaltirana. Pa smo najavu krunskog zakona pozdravili kolumnom „Recite dragička“. Prvi premijerov „target“ beše 15. jun. Naravno, niko nije očekivao da će sve biti baš na vreme. Ako mesecima i godinama kasne mostovi i auto-putevi, što ne bi i zakon. Onda je određen prvi rezervni termin. Septembar Leta Petnaestog. Posle su se svi ućutali. Čak i premijer. Sa sve „naslovnim stranama“. Koje sve što kažu, tako i bude (osim „državnog udara“). Prvo one objave, pa tek onda ide na vladu ili u parlament.

Prođe čitava godina, ni nacrta. Tako da naša kolumna opet mora krenuti u kampanju, proteste i štrajkove. Hoće li ikada u zemlji korupcije i IMT-a (Ima li Mene Tu) biti otkriven neko ko je korupcijom stekao pare i imovinu, iste mu biti oduzete, a njemu suđeno za zloupotrebu službenog položaja i zabranjeno da se ubuduće bavi politikom. Za što nam služe sve ove tajne službe. BIE, UDBE, VOE i ostale „cie“, ako ne mogu nikoga da nađu. Korupcija cveta, nigde „živih“ para. Kakva je to zloupotreba položaja ako ministar, direktor ili predsednik opštine nemaju ništa. Goli ko sirće. Takvih je nažalost bilo mnogo u „velikim uspesima tužilaštva i policije“ u borbi protiv korupcije. Ako su nekome nešto dali, a sebi ništa uzeli, više su za „Lazu“, a manje za krivične prijave i sud. Kako se čini, baš su takvi bili najčešće na meti.

Tako da ovo sve više liči na Mlađine obećane „ostrvske“ pare posle „Petog“. Sve pokradeno, niko nije lopov. Para nigde. Postaje sve očiglednije da izbegavanje donošenja ovog zakona „pomiruje“ većinu partija i institucija. Čast izuzecima, naravno. Ima ih dosta i svuda. Kao što svuda ima i onih koji su „uprljali ruke“ i napunili džepove. Što nikako nisu mogli sa skromnim ministarskim, poslaničkim i drugim javnim zaradama i primanjima. Naša „obrnuta ekonomija“ je odavno citirala neku narodnu mudricu da se „kašalj, ljubavnica i pare nikako ne mogu sakriti“. Dali smo odavno i osnovne teze novog zakona. Maksimum imovine koji neko ko je svih 20 i kusur godina višestranačkog sistema vršio javne funkcije (240 meseci puta 700 evra ušteđevine, odnosno 168.300 evra), ko podleže ispitivanju porekla imovine, šta ulazi u imovinu i sve drugo.

Sad nam se čini da je zakon dalek kao „Beograd H2O“. Onaj pravi zakon. Koji bi pronašao ko je i koliko uzeo. Umesto „pravog“, verovatno će se usvojiti „šećerna vodica“. U kojoj će se sve „smutiti i razmutiti“. Kao ovo sada. Kada se na scenu vratila „prezumpcija krivice“ iz SM vremena. Svi su krivi dok se ne dokaže suprotno. I dok se na „naslovnim stranama“ ne pojave drugi kandidati. Ako zakon ne bude isključivo tretirao stanje i način sticanja (poreklo) imovine javnih i partijskih funkcionera, počev od „vrha“ (sadašnjih i bivših predsednika, premijera i ministara), pa po „dubini“, već na „gomilu“ bude strpao i biznismene, estradu, sportiste i druge „bogataše“, bolje da se ne donosi. Za ove druge već postoje poreski propisi i procedure, samo ih treba sprovoditi. Uostalom, suština sistema i jeste da preduzetnici imaju što više ako plaćaju zaposlene i poreze a ne plaćaju „reket“ političarima. Dakle, u isti koš (zakon) ne smeju se strpati oni koji treba i oni koji ne mogu da imaju.

Ostaje nam samo da „slučaj zakon“ zvanično proglasimo „neispunjenim obećanjem godine“ (naša osvedočena pristojnost nam ne dozvoljava da čitavu akciju nazovemo „laž godine“). I premijeru i izvršnoj vlasti dodelimo „zlatni kaktus“. Ujedno da ovo „priznanje“ označi početak nove „borbe“ za zakon. Kao jedinog dokumenta koji nedostaje. Da bi se „uzeto“ pronašlo i vratilo“, vinovnici kaznili, budući kandidati obeshrabrili, a mnogi nevini ljudi spasli „rezača“ i „naslovnih strana“.