Ni po babu, ni po novinama

Očekuju se rast bruto domaćeg proizvoda od najmanje 3,5 odsto (najzad!?), suficit u budžetu, pad učešća javnog duga u BDP-u ispod 60 odsto, i (opet) plate od 500 evra. Što je teorijski (matematički) nemoguće. Osim ako evro padne na 100 dinara. Što je, tek, nemoguće. Ako kod nas ta reč još postoji. Ali lepo zvuči i prija ušima. Narod već „višak“ potrošio – malo za dugove, malo u hipermarketima. Ekonomsku „idilu“ pokvario je podatak da je Narodna banka, u 2017. godini, iskazala gubitak od 84 milijarde dinana, ili nešto više od 70 miliona evra. Brzo su usledili brojni komentari i objašnjenja. Ne radi se o „pravom“, već o računovodstvenom gubitku. Ne fale žive pare, nego virtuelne. Bilans pokvarile negativne kursne razlike i međuvalutarni odnosi. Inače bi, bez ovih „računovodstvenih“ gubitaka, NBS ostvarila dobit od 1,6 milijardi dinara (13,5 miliona evra).

Ostavljamo „ekspertima“ obe strane da svako brani svoju istinu. Jedni da glorifikuju „postignuća“, drugi da traže odgovormost. Mi ćemo da primenimo „ono naše“: Ni po babu, ni po novinama, već po pravdi Boga od cifara. Prvo ćemo da „priznamo“ da je gubitak NBS računovodstveni. Ako je tako onda, po istoj metodologiji, silne pohvale o porastu plata i padu javnog duga, automatski su preuveličane i pod sumnjom. Ne može usled delovanja istog uzroka (pad vrednosti evra u odnosu na „junački“ dinar), ono što nam odgovara (rast plata i pad javnog duga) biti „veliki uspeh“ i rezultat rada, rada i rada, a ono što nam ne odgovara (gubitak NBS) računovodstvena kategorija. Ili je sve velikim delom rezultat pozitivnih i negativnih kursnih razlika, ili su u pitanju veliki uspeh, i još veći neuspeh. A cifre ovako kažu. Na kraju 2016, javni dug je iznosio 24 milijarde i 820 miliona evra, a evro je vredeo 123,50 dinara, dok je 30. juna 2018. javni dug bio 24 milijarde i 125 miliona evra, pri vrednosti evra od 118 dinara. Što znači da je nominalno javni dug pao za 695 miliona evra, ili 2,80 odsto, a kurs evra za 4,50 odsto. Kad bi se, zbog istine i realnog upoređenja, iznos javnog duga izrazio po istom kursu evra, dug bi 30. 6. 2018. godine iznosio 23,1 milijardu evra. Dakle, bio bi manji za oko 1,7 milijardi evra, ali od toga na kursne razlike otpada 700 miliona, dok je javni dug realno smanjen za milijardu evra, ili za četiri odsto. Uspeh jeste, ali da li baš tako i toliko veliki? Šta je za nas četiri odsto.

Slično je i sa platama, naročito onih koje već tri godine „gravitiraju“ ka „koti 500“ (po obećanjima). U 2017. prosečna neto plata iznosila je 395 evra, a u periodu januar-maj 2018. godine 415 evra, ili pet odsto više. Računovodstveno, ili stvarno. Pošto polovina rasta (2,5 odsto) potiče od pada vrednosti evra u odnosu na dinar u istom periodu, dok je druga polovina od 2,5 odsto stvarni rast. Malo, ako je rast BDP-a bio oko četiri odsto. Pogotovo malo, ako se zna ciljna tačka, visoka 500 evra. (Za nju ćemo lako, ona je, prema dosadašnjoj praksi, pokretna kao verski praznici).

Na kraju o jednom, pomalo šaljivom, „internacionalnom“ događaju. Koga su provladini mediji gromoglasno najavili. Premijerka Srbije „tog i tog dana“ (23. jula) zatvara berzu u NJujorku. Niko u prvi mah nije znao o čemu se radi. Verovatno ni oni koji su objavili tu „bombu“. Neupućeni narod se čudio kako i zašto se ta čuvena institucija zatvara. I zašto je zatvara naša premijerka. I najviše, što se mi time hvalimo. Zato smo pitali sveznajućeg gospodina Gugla o čemu se radi. Reče da se, počev od 1903, berza svakog dana, zvukom zvona, otvara i zatvara. Od 1995, berzu „zatvaraju“, kad su u NJujorku, i poznati pevači, sportisti, umetnici i političari. Tako je 2009. berzu zatvorio i naš „Nole nacionale“. Što i nije bila neka vest. Ako je uopšte i zabeleženo. Šta je zvono na berzi prema peharu sa Grend slema u NJujorku. Zato je premijerkino zvono jako odjeknulo. Još zvoni. Sa naših naslovnica. Prva žena premijerka, kod prve žene direktorke Berze, pritiska zvono. Još da je premijerku primio potpredsednik SAD, kako je to uobičajeno protokolom za visoke goste, gde bi nam bio kraj. Srbija i Amerika. Srbija i Rusija. Kosovo je Srbija.

Autor je ekonomski analitičar