Da prvo rezimiramo prvi nastavak od prošlog vikenda. Niko, ni od sadašnjih, ni od bivših (koji su vladali Leta Sedmog i Osmog), nemaju sada pravo na naknadnu pamet. Kad je Insajder propričao o energetskim sporazumima. Osim Čede, Mađara i delimično URS-ovaca (ministar Mlađa napadao, poslanici glasali „za“). Ostali su ili ćutali i glasali „za“ (žuti), ili su energetski sporazum sa Rusima i prodaju NIS-a kao „porodičnog srebra“ za 400 miliona evraveličali i glorifikovali kao posao veka (ujedinjeni radikali i narodnjaci).
Isto tako, niko (na čelu sa aktuelnom resornom ministarkom) nema pravo da zucne i naknadno bude pametan, kad je u pitanju rudna renta. Mnogo je analitičara (uključujući i vašeg kolumnistu) koji su pisali oapsurdno maloj rudnoj renti od tri odsto na neobnovljiva rudna blaga i energente, pogotovo kad je kod mnogo bogatijih (rudama, energentima i standardom) ova taksa bila čak i nekoliko puta veća. Rudna renta povećana na „pristojnih“ sedam odsto, osim za NIS, gde je ostala i ostaće famozna tri odsto, jer u ugovoru i sporazumu piše da se zatečeni porezi ne mogu povećavati u vreme trajanja ugovora (valjda sve tamo do 2016, ili čak i kasnije). Nije bitno što je bilo malo i depresirano, kad se sklapao ugovor. Sve što valja NIS-u, što ne valja državi. Dakle ovi sadašnji što se sad slažu sa „Insajderom“, a tada su dizali ruke i noge za energetski sporazum, mogu svoje (moralne) grehe okajati samo promenama i poboljšanjima sporazuma. Naprimer da se ugovor izmeni i rudna renta od sedam odsto primeni od početka 2013.godine. U protivnom, ne da ne smeju podržavati zaključke „Insajdera“, nego ih moraju decidno i energično pobijati, ostajući pri staroj tvrdnji o poslu veka.
Na kraju slede vesti sa terena. Čiji je akter „NIS na BIS“. Svojim očima gledao i čudio se. U jednoj maloj varošici pored magistralnog puta Valjevo – Požega, ove nedelje upali bageri i kamioni i do temelja srušili NIS-ovu pumpu, i kažu upućeni, odvukli na deponiju u Novi Sad. Prilično nova pumpa stajala pusta i prazna većtri-četiri godine. Nerentabilna, kažu. Naravno, nije ruski NIS državni srpski Jugopetrol, pa da pumpe rade i kad prave gubitke. (Kad je ceo eks Jugopetrol pravio ogromne gubitke, što ne bi i neke tamo varoške pumpe).
Ali me tu nešto zbunjuje. Jeste NIS ruski, ali je i srpski. Manjinski, ali država ima svoje akcije (istina procenat je sve manji, ali ga ima), svoje dividende i svoje predstavnike u upravnom i nadzornom odboru. Pa što, kao delimično državnafirma i kao društveno odgovorna kompanija (ovaj izraz je sada u modi) nije državi Srbiji (odnosno opštinama i gradovima na čijoj se teritoriji nalaze)poklonila nerentabilne, zatvorene pumpe. Što država Srbija kao suvlasnik to nije tražila. Nije valjda da se NIS plašio konkurencije nerentabilnihpumpi. Da je dao opštinama i gradovima, one su ove (ponavljam prilično nove pumpe), mogle izdati u dugoročni zakup bez naknade (ili sa simboličnom zakupninom) uz uslov da se zaposli 2 – 3 radnika. Zamislite šta bi pomenutoj zaboravljenoj varošici pored magistralnog puta, značila dva ili tri zaposlena na benzinskoj pumpi.
Dobro, zbog nečega (konkurencije ili …) manjinski državni NIS nije poklonio nerentabilne pumpe svom suvlasniku. Naprimer, neka bude da su (ili da bi bili) srpski članovi upravnog odborapreglasani. Ali što sve srušiše, zdrobiše, zgromiše. Novi crep, ciglu, prozore, vrata, sanitarije. Što ne pozvaše opštine i mesne zajednice da skinu i uzmu materijal i poklone sirotinji. Možda Rusi misle da kod nas nema sirotinje. Avaj, gde su „naši“. Jesu li opet preglasani. Ili ih niko ni za što ne pita. Ili su zaboravili ko su i odakle su.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
