Od izvora dva putića

Pošto sam ove godine nekoliko puta u našoj „obrnutoj ekonomiji“ pisao o putarima (setite se uvodne pesmice – drumovi će poželet putara, a putara nigde biti neće), kvalifikovao sam se za ovaj skup. Kao neko ko sluša, razgovara, zapisuje i pamti. I ponovio ono što sam već pisao. Mogu reći, da su u dlaku isto govorili i „pravi putari“ – profesori i inženjeri iz struke. Da bi se u „finalu“ i resorni ministar Antić složio. I obećao da se „založiti“…

Dijagnoza ima nekoliko tačaka. (1) Zadužili smo do gornje tolerantne granice (preko 60 posto javni dug učestvuje u BDP-u), a poput Hrvatske na primer, nismo napravili i obnovili putnu infrastrukturu.(2) Iako je putarski dinar osvedočeni ekonomski multiplikator. Em višestruko povećava tražnju i zaposlenost, em dovodi potencijalne investitore do „nacionalnih resursa“.(3)Kod nas ne samo što se malo radi, već se sve započne a ništa ne završi. Puni smo započetih „kapitalnih“ objekata od kojih su neki kao „zidanje Skadra na Bojani“ iz epske narodne pesme.(4) Pomalo nespretnom(neki govore i o korupciji) politikom, stranci su dobili kapitalne projekte a naši (iako rade po Rusiji, Alžiru i drugim zemljama) su „srećni“ ako budu makar podizvođači. Kako neko reče – stranci skidaju kajmak, a našima skidaju g…(5) Sa ranijeg izvornog finansiranja održavanja puteva (putarina i procenat akcize), prešlo se na posredno. Cela akciza na gorivo ide u državni budžet, pa onda država putarima „udeljuje“ subvencije. Tako se od 277 miliona evra 2006, preko 200 u 2010. godini stiglo do 90 u 2013. godini.(5)Vratolomije sa prebacivanjem i vraćanjem 6.000 državnih na lokalni nivo i natrag, samo su neposredan odraz glavnog dijagnostičkog izveštaja.(6)Kao i u drugim sferama, i ono malo i nedovoljno para je dokrajčila i devastirala Partokratija. Politički direktori, pola ministara hoće svoj koridor, dva javna preduzeća za istu stvar (Putevi Srbije i Koridori), i još mnogo štošta.

Od mnogobrojnih lekova, pominjemo samo četiri glavna, o kojima su se svi složili.(1)Hitno doneti jedinstvene(a ne političke ili „patriotske“) planove i strategije razvoja mreže koridora i državnih puteva (prema gustini saobraćaja i mogućnostima države, a ne „željama“ ministara i predsednika).(2)Ukinuti hitno i po svaku cenu Partokratiju na svim nivoima (uključujući i komandovanje – jedno ministarstvo i jedno javno preduzeće).(3)Vratiti izvorno finansiranje održavanja mreže državnih puteva – putarine i procenat akcize, a otvoriti sva vrata za strane koncesije.(4)Napraviti formalno – pravni ambijent za učešće (preostalih) domaćih putara i eliminisanje damping i predatorskih ponuda stranih izvođača(primer Alpine je najbolji primer).

Došla i braća Slovenci. Pa opleli o „domaji“. Ako država ne da više para, već oboleli putevi, će u komu. Mi slušamo i kiselo se smeškamo. Oni imaju 188 miliona evra godišnje za redovno održavanje(zimsko i letnje) 6.000 km državnih puteva, a mi nemamo niti ćemo verovatno imati toliko miliona za 16.000 državnih puteva. Kad oni(direkcija za puteve – pandan našeg i Drobnjakovog JP „Putevi Srbije“) ovoliko grde svoju vladu, naši putari bi morali svoje da se skroz odreknu. Zvanično, preko novina i televizije.

Na kraju se vraćamo na početak. Kao u legendarnoj Lepinoj pesmi, putari pred sobom zaista imaju „dva putića“. Ovaj sadašnji ih definitivno vodi u „slepi put“ sa koga nema povratka. Osim blokada i stečaja. Drugi „putić“ vodi ih nazad na naše koridore, državne i lokalne puteve. Ako država nađe pare i (strane) kredite i koncesije. Recept smo dali, vladini primarijusi Antić, Krstić i Radulović su na potezu.